„Ovom problemu bi trebalo da se pristupi sistematski“ – Milena Mladenović – psihološkinja TŠ ,,Nikola Tesla’’ Medveđa
– Koje su najčešće zloupotrebe dece na internetu sa kojima ste se susretali?
Deca i mladi danas bukvalno žive na internetu, više komuniciraju preko društvenih mreže nego uživo. Često nisu svesni kakve ih opasnosti vrebaju na internetu. Mnogi sukobi i naslino ponašanje u školi potiču upravo od njihovih prepiski na fejsu, instagramu , vajberu…
– Iako je ova zloupotreba novijeg doba, koliko je ona opasna? Odnosno kako može da utiče na dečije ponašanje i psihu?
Čest je slučaj da su se drugarice ili drugovi u školi potukli zbog toga što je neko nešto prokomentarisao na fejsu. A ima i ozbiljnijih slučajeva da dete mesecima preživljava psihičko nasilje, pretnje, omalovažavanja i vređanja preko društvenih mreža. Za mlade u tinejdžerskom uzrastu komunikacija preko društvenih mreža ima veliki značaj, pa uvrede i pretnje upućene ovim putem oni veoma teško preživljavaju. Neko se povlači u sebe, postaje anksiozan, uznemiren, napet. Ili pak postaju agresivni i nasilni prema drugovima.
Još jedan veliki problem i opasnost je što su mladi skloni da svoju intimu dele sa nazovi prijateljima na društvenim mrežama , čiji identitet je često nepoznat. Kače razne fotografije, a nisu svesni da sve što se jednom postavi na internetu, ostaje tu zauvek i u nekom trenutku taj materijal može biti zloupotrebljen.
– Veliki procenat dece je sam zaslužan za svoje vaspitanje, jer roditelji za to nemaju vremena. Koliko je ovo veliki problem u današnjem svetu u kome se tehnologija i navike i potrebe ljudi menjaju velikom brzinom ?
Tačno je da roditelji sve manje imaju vremena za svoju decu, usled velikog broja obaveza, dužeg radnog vremena, putovanja od posla do kuće itd. Sve su češći i slučajevi da deca žive samo sa jednim roditeljem. Zato bi ovom problemu trebalo da se pristupi sistematski, da se uključi i škola i druge institucije (savetovališta za mlade, Centri za socijalni rad…) Škola može kroz različite nastavne i vannastavne aktivnosti da posveti više pažnje ovom problemu. Časovi građanskog vaspitanja na primer su dobra prilika za to i upošte kroz druge nastavne predmete, trebalo bi da se razvija svest deteta o opasnostima koje nosi upotreba interneta i modernih tehnologija.
– Kao psiholog, koje savete biste dali deci, a koje roditeljima, kada je bezbedno korišćenje novih tehnologija u pitanju?
Deci bih savetovala da ne prihvataju zahteve nepoznatih ljudi, da se ne dopisuju nisakim, ako nisu sigurni ko je, da nikome ne govore svoje lozinke za mejl i slično; da ne kače na društvene mreže fotografije koje na bi pokazali drugovima iz odeljenja, da se povere roditeljima ili nekome iz škole , ako su imali neko neprijatno iskustvo.
Roditeljima savetujem da, uprkos svojim obavezama, izdvoje vremena za svoju decu, jer deca su ono najvrednije što imamo, da prate šta deca rade na internetu i da shvate da su za njihovu decu društvene mreže „stvaran svet“ i da svako negativno iskustvo koje tamo dožive može ostaviti trajne posledice na njihov psihički razvoj, pa i ugroziti njihov život.
Projekat „Svi treba da znamo“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
