Korišćenje društvenih medija je jedna od najčešćih aktivnosti današnje dece i adolescenata. Društvene mreže u Srbiji su jedna od najčešćih razbibriga na internetu. Anketa koju je sproveo portal Adriatalk pokazala je da čak 99% ispitanika ima nalog na Fejsbuku, a zatim slede Jutjub sa 93%, Tviter sa 77% , Instagram 66%. Tu su još i Snapchat, Tumblr, Pinterest, Linkedin.
Danas ove mreže mladima nude prostor za zabavu i komunikaciju i eksponencijalno su porasle u posljednjih nekoliko godina. Iz tog razloga, važno je da roditelji postanu svesni prirode sajtova društvenih medija, s obzirom na to da nisu svi oni zdrava sredina za decu i adolescente.
Uticaj društvenih medija na adolescente i tinejdžere od posebnog je značaja, ne samo zato što je ova grupa dece razvojno ugrožena, već i zato što su među najbrojnijim korisnicima društvenih mreža. Prema izveštaju Common Sense Media, 75 odsto tinejdžera u Americi trenutno ima profile na društvenim mrežama, od čega 68 procenata koriste Facebook kao njihov glavni alat za društvene mreže.
Dakle, veliki deo socijalnog i emocionalnog razvoja ove generacije se dešava dok su na Internetu i na mobilnim telefonima.
PREDNOSTI DECE I ADOLESCENTA KOJI KORISTE SOCIJALNE MEDIJE
Socijalizacija i komunikacija
Sajtovi društvenih medija dozvoljavaju tinejdžerima da izvrše online mnoge zadatke koji su im važni van mreže:
– povezani su sa prijateljima i porodicom, stvaraju nova prijateljstva, razmenjuju slike i ideje.
– imaju mogućnosti za angažovanje u zajednici kroz prikupljanje novca za dobrotvorne svrhe i volontiranje za lokalne događaje,
– mogu unaprediti individualnu i kolektivnu kreativnosti kroz razvoj i deljenje umetničkih i muzičkih sadržaja;
– pružaju mogućnost za rast ideja od kreiranja blogova, podkasta, video snimaka i igara;
– mreže su mesto za negovanje sopstvenog identiteta i jedinstvenih socijalnih veština.
RIZICI MLADIH KOJI KORISTE SOCIJALNIM MEDIJIMA
Korišćenje socijalnih medija postaje rizik za adolescente češće nego što većina odraslih shvata. Pored sajber zlostavljanja o kome smo u više navrata pisali, pomenućemo i nove oblike zloupotreba na društvenim medijima.
Seksting
Seksting se može definisati kao „slanje, prijem ili prosleđivanje seksualno eksplicitnih poruka, fotografija ili slika putem mobilnog telefona, računara ili drugih digitalnih uređaja. Mnoge od ovih slika brzo se distribuiraju putem mobilnih telefona ili Interneta. Ova pojava se javlja kod populacije tinejdžera; nedavno istraživanje je otkrilo da je 20% tinejdžera poslalo ili objavilo gole fotografije ili video snimke o sebi.
„Fejsbuk depresija“
Definisana kao emocionalna poremećaja koja se razvija kada tinejdžeri provode dosta vremena na sajtovima društvenih medija. Nedavne studije pokazale su da su poređenja glavni uzročnik depresije; studija je pokazala da uporedno poređenje (u poređenju sa inferiornim) ima verovatnoću da izazove depresiju kao upoređivanje (u poređenju sa ljudima bolje od sebe). Međutim, postoje kontradiktorni izvještaji. Druga studija pokazala je da nas Facebook čini srećnijim i povećava društveno poverenje i angažman među korisnicima. Ove studije pokazuju da efekat društvene mreže na dobrobit zavisi od toga kako se koriste društvene mreže – da li da se korisnici povežu ili uporede.
Uticaj reklama na kupovinu
Mnoge društvene mreže prikazuju sve više reklama, kao što su reklamni oglasi, oglasi ponašanja (oglasi koji ciljaju ljude na osnovu njihovog ponašanja na vebu) i oglase zasnovane na demografiji (oglasi koji ciljaju ljude na osnovu određenog faktora kao što je starost , pol, obrazovanje, bračni status i dr.) koji utiču ne samo na tendencije kupovine preadolescenata i adolescenata, već i na njihove stavove o tome šta je normalno. Posebno je važno da roditelji budu svesni reklama I njihovog uticaja na ponasanje, jer su uobičajene na sajtovima društvenih medija i rade tako što prikupljaju informacije o osobi koja koristi lokaciju i potom usmerava profil tog lica kako bi uticala na odluke o kupovini. Takvi snažni utjecaji počinju čim deca počnu da idu online i objavljuju. Važno je edukovati roditelje, decu i adolescente o ovoj praksi tako da deca mogu da se razviju u medijske pismene potrošače i shvate kako reklame mogu lako manipulisati njima.
Projekat „Svi treba da znamo“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
