Na području Jablaničkog okruga u periodu kada se ranijih godina žetva privodila kraju, ove godine žetva pšenice bukvalno nije ni počela i može se očekivati drastičan pad prinosa u odnosu na planirani.
Od zasejanih 22.500 hektara skinuto je 25% , u najvećoj meri proizvođači su koristili period lepog vremena u petak i subotu očetkom jula. Pre toga je bio period kišnog vremena, zatim se zbog vlažnog vremena nije moglo ući na parcele, a nije ni bilo preporučljivo u tom periodu vršiti žetvu, što zbog gaženja i kvarenja strukture zemljišta, a što zbog visokog procenta vlage u zrnu pšenice. Na parcelama gde je došlo do poleganja useva usled obilnih i čestih padavina, kiše i grada žetvu će biti izuzetno teško obaviti, prinos će biti izuzetno umanjen, a na nekim parcelama iz ekonomskih razloga žetva neće biti obavljena, kažu Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Leskovac.
„Kada se prolepša vreme i parcele se prosuše, moguće je obaviti žetvu tamo gde su usevi ostali uspravni, odnosno gde klas nije dotakao zemlju. Tamo gde su usevi polegli sa klasovima okrenutim prema zemlji došlo je do proklijavanja zrna u klasu. Nakon žetve treba odvojiti ovakva zrna od zdravih i bez oštećenja. U svakom slučaju pre žetve treba proveriti procenat vode u zrnu pšenice i žetvu ne treba početi pre nego što se procenat vlage spusti na 14%.“ kaže Jelena Stojiljković, savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo PSSS Leskovac.
Na početku vegetacije mi smo očekivali rekordne prinose, jer su bili zaista idealni uslovi tokom setve. Zatim je period vegetacije pogodovao razvoju pšenice, koja je vrlo lepo bokorila i svi poljoprivredni proizvođači koji su đubrili i tretirali useve protiv korova, bolesti i štetočina prema preporukama PSSS, koji su radili agrohemijsku analizu zemljišta, pa onda na osnovu preporuka radili đubrenje, zaista su imali useve koji su obećavali odličan rod.
„Na početku žetve situacija je bila malo drugačija. Imali smo periode kišovitog vremena, olujnih vetrova i grada, pa smo tu negde procenjivali da će prinos biti oko četiri tone po hektaru, što je na nivou višegodišnjeg proseka, ali manje od očekivanog na početku vegetacije. U ovom trenutku, posle poslednjih vremenskih neprilika mi možemo očekivati oko 3 tone po hektaru.“ dodaje Jelena Stojiljković.
Nakon žetve strnina ili ubiranja još nekih povrtarskih i ratarskih useva, koji svoju vegetaciju završavaju tokom juna i jula meseca, potrebno je obaviti pripremu zemljišta za narednu kulturu i pri tom sačuvati povoljne vodno-vazdušne i toplotne osobine zemljišta. Biljne ostatke treba uključiti u proces kruženja organske materije u zemljištu, a nikako problem korova i biljnih ostatak rešavati spaljivanjem na samoj parceli, jer spaljivanje biljnih ostataka i korova može biti vrlo opasno, a prema postojećim zakonskim propisima je i zabranjeno.
