Čim je izabran za predsednika Izvršnog odbora Srpske napredne stranke, na Izbornoj skupštini 28. maja, Darko Glišić je povukao prve organizacione poteze i uneo novi elan u rad stranke. Prema njegovim rečima odmah je usledila podrobna analiza izbornog rezultata i upoređivanje rezultata koje je postigla republička lista SNS sa rezultatima lokalnih SNS lista.
„Na nekim mestima bile su izuzetno velike razlike između ove dve liste, što je odmah upalilo alarm i zahtevalo da detaljno analiziramo zašto je u nekoj lokalnoj samoupravi naš odbor imao 20 ili 25 odsto slabiji rezultat u odnosu na republičku listu. Ne želimo da budemo neodgovorni prema građanima u bilo kojoj opštini Srbije i ne želimo da iza imena Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke stoje ljudi koji u svojim lokalnim sredinama nemaju kapacitet da zadobiju poverenje građana i rešavaju probleme“, kaže Darko Glišić.
Koliko je bilo takvih primera?
U 11 odbora primetili smo drastičnu razliku između ove dve liste, i to je zahtevalo brzo delovanje. Pokazali smo građanima da nismo isti kao druge stranke, da niko ne može samo da klima glavom i da doveka bude na nekoj funkciji, već da su nam potrebni ljudi koji prave rezultate za dobrobit svoje lokalne sredine i građana.
Kakve korake ste preduzeli?
Brojke nikada ne lažu. Ako je republička lista imala 50-55 odsto, a lokalna 20-25, ili čak samo devet odsto – jasno je da su podbacili naši ljudi. Naš posao je da razgovaramo na terenu, da sakupljamo informacije sa raznih strana o tome šta nije bilo u redu, ali i o tome ko bi mogao da bude lokalni lider, ko može da iznese politiku Aleksandra Vučića i SNS-a, koja je Srbiju pokrenula napred, i da onda to pokušamo da formulišemo u kadrovska rešenja. Suština svega su ljudi. Tamo gde nema čoveka koji može da nosi kompleksan posao predsednika opštine ili gradonačelnika, neće biti ni rezultata, i obrnuto. Bez ikakve uvrede, u takvim slučajevima moramo potražiti ljude koji su sposobni za toliku odgovornost i posao. Nemamo pravo da trošimo vreme građana i da se bavimo izgovorima. Za svaku situaciju može da se nađe izgovor, ali to nije rešenje. Rešenje je da radimo, da se popravljamo, da budemo sve bolji.
Sa radom kojih odbora ste zadovoljni?
Ima odbora koji su postigli izuzetne rezultate i koji zaslužuju da budu pohvaljeni. Recimo dobre rezultate imaju Koceljeva, Veliko Gradište, Ćuprija, Vrnjačka Banja, od velikih sredina grad Kruševac, a od manjih još su tu Crveni krst u Nišu, Doljevac, Blace, Trgovište, Crna Trava, kao i mnoge opštine u Vojvodini.
U kojim odborima je potrebno uspostaviti red?
U Rači smo već krenuli sa novim kadrovskim rešenjima, jer je nedopustivo da sa mesta predsednika opštine osvojimo samo 26 odsto, a da na ponovljenim lokalnim izborima na dva biračka mesta osvojimo šest i osam odsto. To su rezultati koje ne možete čak ni da komentarišete. Naša deviza je da ne smemo da budemo isti kao oni koji su se prethodnih godina obrukali. Kontinuirano ćemo kontrolisati rad naših ljudi. Nema tu ljutnje, oni koji ne odgovore zadatku, moraju da ustupe mesto onima koji mogu bolje i više da rade. Onima koji vole izgovore, želim da poručim da zasuču rukave, počnu da rade i ispostave rezultat – koliko imaju urađene niskonaponske mreže, koliko vodovodne mreže, koliko asfaltiranih puteva… Ako se bavite samo kadrovima, ko će biti na kojoj funkciji, ako ste previše slobodni i bahati, onda će i rezultati izostati, što građani odlično vide. Naš sistem kontrole neće imati pardona ni prema kome, bez obzira iz koje opštine dolazio, bez obzira ko to bio. Rezultat je glavni i jedini kriterijum.
Da li je teško biti predsednik Izvršnog odbora SNS-a, s obzirom na brojnost članstva i odbora?
Ne volim da se žalim, niko me nije terao da se bavim ovim poslom. Prihvatio sam iz ljubavi prema Stranci, jer me je ova Stranka formirala, i kao ličnost, i kao nekoga ko je ostvario lokalnu karijeru, kao predsednika Opštine Ub, koga su građani sa početnih 21 odsto, nagradili, posle četiri godine na čelu lokalne samouprave, sa 58 odsto glasova. Na ličnom primeru pokazao sam da mora da se napravi rezultat i da nema izgovora. Rešio sam da se ozbiljno bavim ovim poslom, zbog čega ću razdvojiti funkciju predsednika opštine od funkcije predsednika IO, i u potpunosti ću se posvetiti Stranci. Smatram da sam dužan da Srpskoj naprednoj stranci vratim deo onoga što je ona meni dala. Moja deviza je da nema kukanja i da me niko nije terao, već sam se sam prihvatio ovog posla i radim ga sa punim elanom.
Kako objašnjavate to što SNS danas ima više od 600.000 članova, što je najmasovnije stranačko članstvo na Balkanu?
To je, pre svega, zahvaljujući politici predsednika SNS i njegovim rezultatima koji su dobili potvrdu na prethodnim izborima, bez obzira na nepopularne mere koje su provođene. I uprkos istini koju je govorio građanima, a poznato je da naši ljudi baš i ne vole istinu, da su im draže laži koje im neko govori dve nedelje pre izbora, makar one bile pogubne po njih. Aleksandar Vučić je krenuo potpuno drugim smerom i građani su vrlo brzo shvatili da je istina za njihovo dobro. I zato smo dobili 100.000 glasova više nego 2014. godine, uprkos svim reformskim merama. To nedvosmisleno govori da se ljudima vratila nada i da vide perspektivu. Očekujem da rezultati reformskih mera budu još očitiji za naredne četiri godine i da se iskristališu mnoge dobre stvari zbog kojih smo morali da se malo pritrpimo prethodih godina, i da kruna tog posla i politike Aleksandra Vučića bude 2020. godine
Koliko je među članstvom onih koji gledaju samo svoj interes?
Uvek ima onih koji dolaze isključivo radi ličnog interesa, da bi profitirali sa članskom kartom. Jedan od naših zadataka biće da one koji samo mašu članskom kartom i ništa ne rade, lišimo tog zadovoljstva i udaljimo iz naših redova. Iako ih nema mnogo, na nama je da ih prepoznamo i udaljimo. Da pokažemo građanima da nećemo biti kao Demokratska stranka, već da smo ozbiljna, državotvorna stranka koja vodi računa o redu u sopstvenoj kući, i u državi.
Da li Stranka ima mehanizme da sankcioniše članove čije ponašanje nije u skladu sa programom SNS?
Naravno, postoje disciplinske mere – opomena i isključenje, a praktikujem razgovor pre njih, da vidimo šta je problem i da li iz njega možemo da izađemo. Disciplinske mere slede tek kad iscrpimo sve druge metode. I sam sam nekada predlagao rešenja, kadrove ili projekte za koja se kasnije ispostavilo da su bili pogrešni. Ali, svaki put sam, kad sam video da sam pogrešio, grešku priznavao i ispravljao. Poručujem članovima da, kada pogreše, gledaju da iz te svoje greške nešto nauče i da znaju šta ubuduće ne treba da rade. Činjenica je da nikada neće napredovati ukoliko svoju grešku budu branili i opravdavali.
Kakvi su vam planovi za ovu godinu?
Želim da obiđemo svakog člana od 600.000 članova. To je posao naših odbora u drugoj polivini godine, a u decembru ćemo videti ko je i kako taj posao uradio. Ne možemo da dopustimo da naše članove pozivamo samo na glasanje, na neki događaj ili kada treba da plate članarinu. Moramo da ih obilazimo, da sa njima razgovaramo, da vidimo šta misle i predlažu, sa kakvim se problemima suočavaju. Naravno, ne može se svaki problem rešiti, ali mora da se ima ljudski pristup. Voleo bih da naši odbori ovome pristupe iskreno i pošteno. Ostvarenje ovog cilja jedan je od prioriteta koji sam sebi zadao, i lično ću kontrolisati kako se to razvija. Planiram da, kad obilazim neki odbor, nasumice okrenem i 15-20 članova telefonom i da od njih čujem da li je neko razgovarao sa njima. Kroz takav sistem kontrole pokazujemo da brinemo o ljudima, da naši članovi nisu samo brojke, već ljudi sa kojima želimo da imamo kontakt, da saznamo šta muči i njih, i sredinu iz koje dolaze.
Izvor: „SNS Informator“
