Preminuo poznati akademik i ortopedski hirurg Milorad Mitković

Profesor Milorad Mitković, niški akademik i ortopedski hirurg Univerzitetskog kliničkog centra Niš u penziji, preminuo je juče u 71. godini od posledica virusa korona, saopšteno je iz Kliničkog centra.

Milorad Mitković rođen je 7. juna 1950. u Lebanu, gde je završio osnovno školovanje. Još kao đak ispoljio je interesovanje za naučna istraživanja u oblasti hemije, mehanike i biologije, i u laboratoriji koju je sam osmislio, sa svojim vršnjacima izvodio je prve eksperimente na žabama i psima. Kao srednjoškolac bavio se izradom maketa aviona i raketa (kao avio-modelar), sportom (kao član atletskog kluba) i muzikom (kao član gradskog orkestra).

Studije medicine pohađao je na Medicinskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu (od 1969. do 1974). Uporedo sa medicinom Mitković je studirao i tehniku, na Mašinskom fakultetu, ali studije na ovom fakultetu nije okončao.

Specijalizaciju iz ortopedije pohađao je Univerzitetskom kliničkom centru u Nišu (od 1978. do 1982).

Poslediplomska usavršavanja obavio je u Beogradu, Londonu, Oksfordu, Kembridžu, Ulmu, Hanoveru, Briselu, Moskvi, Rigi, Tubingenu, Davosu. Doktorat iz oblasti ortopedije obavio je u periodu od 1984-1987

Godine 2012. na predlog Skupštini SANU, Milorad Mitković je izabran za dopisnog člana u Odeljenju medicinskih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti[3]. Za redovnog člana je izabran 8. novembra 2018. godine.

Istraživanjima u oblasti ortopedske hirurgije Mitković je dao značajan doprinos medicinskim istraživanjima u Srbiji i svetu u oblasti lečenja preloma kostiju, korekcije deformiteta i produženja ekstremiteta kao i u oblasti ugranje veštačkih kukova. Realizovao 12 naučnih projekata (od toga dva u Švajcarskoj), u okviru kojih je patentirao 44 pronalaska pod svojim imenom (u zemlji i inostranstvu). Objavio je preko 400 naučnih radova i 6 knjiga.

Konstruktor je sistema za spoljnu fiksaciju kostiju koji nosi njegovo ime („Fiksator po Mitkoviću“) koji je posle ispitivanja u Jugoslaviji, Srbiji, Nemačkoj i Švajcarskoj, primenjen na preko 25.000 pacijenata u Srbiji i inostranstvu, uključujući i zbrinjavanje ranjenika u toku sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.

Kolege će ga pamtiti kao sjajnog kolegu i dobrog čoveka, a iz UKC-a ističu da je njegova smrt veliki gubitak za čitavu naučnu i akademsku zajednicu.

Vreme i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.

 

infocentarjug.rs

Scroll to Top