U okviru realizacije projekta „Svi treba da znamo“, razgovarali smo sa Bobanom Zdravkovićem, potparolom Policijske uprave Leskovac i Komandirom saobraćajne policijske ispostave Leskovac.
– Da li imate evidentirane prijavljene slucajeve zloupotrebe na internetu i digitalnog nasilja na teritoriji Jablanickog okruga?
Mi nismo imali krivične prijave za ovo krivično delo, što ukazuje na neizvršenje istog. Međutim, tamna brojka izvršenja ovog krivičnog dela jeste velika, iz tog razloga što deca ne prijavljuju bilo kakav vid zlostavljanja na internetu, odnosno bilo kog oblika digitalnog nasilja. Ne samo policiji, deca ne prijavljuju ova dela ni drugim državnim organima, pa čak ni roditeljima. Surfovanjem po internetu, deca često izlažu sebe mogućnošću da budu meta ovakvih napada. U određenim slučajevima oni to i ne prepoznaju, a i kada prepoznaju smatraju da je to uobičajeno ponašanje, nešto što je normalno i redovno za njihov život. Na primer, ukoliko se radi o Facebook-u, samo menjanje fotografije, takozvano fotošopiranje, predstavlja jedan od oblika zloupotrebe. Tu se najčešće menja lični izgled i putem Photoshop-a se čine nakaradnim, te se na taj način utiče na ličnost deteta.
Znači, i pored toga što nemamo ni jednu podnetu krivičnu prijavu, ne možemo tvrditi da ovaj vid zloupotrebe dece na internetu ne postoji.
– Kako roditelji mogu da spreče ovu pojavu?
Ono što bih ja zamerio, jeste pojava da se prilikom otvaranja profila na Facebook-u, Twitter-u, Viber-u, Instagram-u, naši roditelji svesno greše u pogledu pravila koje su uspostavile internet kompanije o uzrastu lica. Iz težnje da njihova deca budu u trendu, oni im otvaraju profile tako što ne menjaju njihov identitet u pogledu imena i prezimena i fotografija, ali često menjaju podatke vezane za njihov uzrast.
– Koji su vidovi zloupotrebe dece na internetu najčešći?
Najčešći vidovi zloupotrebe dece na internetu jesu slanje poruka neprimerenog sadržaja u kojima se prepoznaje verbalno nasilje, a koja su sve učestalija kod dece i omladine putem društvenih mreža; objavljivanje fotografija koje vređaju dostojanstvo i integritet deteta u vršnjačkoj grupi, na koji način se zapravo podstiče uvreda deteta. To se čini, kao što što smo već rekli, izmenama fotografija – na primer docrtavanjem magarećih ušiju, izmenom oblika glave, tela itd.; Prosleđivanje tuđih fotografija na komentar drugih vršnjaka, čime se dete izvrgava ruglu i ismejavanju, što je još jedan vid vršnjačkog nasilja; Lažno predstavljanje i upotreba lažnog identiteta putem društvenih mreža je dosta prisutno na Instagramu i Facebook-u, a koristi se da bi se ostvarila laka komunikacija sa rizičnom grupom dece. U pitanju su deca bez roditeljskog staranja, deca iz socijalno ugroženih porodica… jednostavno deca koja su željna da istaknu svoj značaj i značaj u društvu, a s ciljem da izbegnu kompleks niže vrednosti koji kod njih nerealno postoji.
– Da li ste po ovim pitanjima preventivno saradjivali sa obrazovnim institucijama, Centrom za socijalni rad, medijima?
U cilju sprečavanja zloupotrebe dece na internetu, Policijska uprava Leskovca preko Saveta za
bezbednost grada Leskovca i saveta za bezbednost formiranih na teritoriji opština koje mi pokrivamo, preventivno sprovodi akcije, tako što prilikom vršenja edukacija dece uzrasta osnovne škole od V do VIII razreda, odnosno prilikom predavanja koje organizujemo, ukazujemo prvo na dobre strane interneta a zatim i na one loše. Posebno se deci ukazuje kako mogu brzo da prepoznaju mogućnost zloupotrebe tokom njihovog boravka na internetu. Imamo i dobru saradnju sa Centrom za socijalni rad, sa medijima i sa Školskom upravom.
– Šta bi ste savetovali mladima koji trpe digitalno nasilje? Kome da se prvo obrate?
Prilikom susreta policije i dece, mi im ukazujemo i na mogućnost kome mogu da se obrate ukoliko trpe neki vid digitalnog nasilja. Pored Policijske uprave, deca i roditelji se mogu obratiti i Centru za socijalni rad, nadležnom tužilaštvu, a ono što je najbitnije, mogu se obratiti i školi koju dete pohađa jer ipak najviše vremena provode u školi sa svojim učiteljima, nastavnicima, pedagozima, sociolozima i psiholozima.
– Kakva nas budućnost čeka kada je u pitanju digitalno nasilje?
Najvažnije je razviti svest kod dece da mogu biti zloupotrebljena na internetu, odnosno u svakodnevnoj komunikaciji na internetu. Ono što je evidentno, jeste da deca sve više i u sve ranijoj starosnoj dobi koriste internet, što je dobro kada se on koristi za sticanje novih znanja, obrazovanje, razmenu korisnih informacija i slično. Nadamo se da će dobrom pripremom i dobrom edukacijom biti smanjena zloupotreba na minimum.
Bitno je da deca prepoznaju i znaju kada su objekti napada, kada su njihova prava zloupotrebljena i da budu osnažena, kao i njihovi roditelji, da sve te slučajeve prijave nadležnim institucijama.
Projekat „Svi treba da znamo“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
