Ono što je „Roštiljijada“ za Leskovac, „Festival peglanih kobasica“ za Pirot, „Župska berba“ za Aleksandrovac… za Vlasotince je „Vinski bal“.
Nekada poznatom vlasotinačkom vinogorju, sa vinogradima na preko 2.000 hektara, u kojem je početkom dvadesetih godina prošlog veka osnovano prvo udružuje vinara, a zatim Vinarsko-vinogradarska zadruga, jedna od najvećih u staroj Jugoslaviji, okupljala je preko 2.500 zadrugara. Vinogorje je bilo poznato po Župljanki, Prokupcu, Smederevki i Plovdini, a Zadruga je proizvodila vina „Plamenku“, „Ružicu“, „Grom“, „Biserku“., koje su rado pili tadašnji ljubitelji vina. Godine 1931. zadrugari podužu Donji podrum kapaciteta 32, a šest godina kasnije i Gornji podrum kapaciteta 50 vagona. U novije vreme, izgradnjom savremenih armiranih betinskih cisterni kapaciteta 900 vagona, Zadruga je mogla da prihvati kompletan rod. Vinogradarstvo i vinarstvo u Vlasotincu je doživelo ekspanziju u intervalu od 1960. do 1975. godine, kada je ustanovljen i Vinski bal, manifestacija koju je posećivao i Edvard Kardelj, najbliži saradnik Josipa Broza Tita. Veliki majstor Vinskog viteškog reda „Simeon“ iz Vlasotinca, gospodin Sreten Bata Milenković, pamti Prvi vinski bal održan 1960. godine u sklopu Sajma tekstila u Leskovcu, krajem juna i početkom jula, jedan od najvećih tekstilnih sajmova u ondašnjoj Jugoslaviji, za koji je bila izgrađena i posebna hala. Iz Leskovca je znalo da u večernji provod, na Vinski bal u Vlasotince dođe i zabavi se 2 – 3 hiljade ljudi. Vlasotince je tada imalo više firmi koje su dobro poslovale i uz levu i desnu obalu reke Vlasine, oko Starog Mlina, zaštitog znaka Vlasotinca, nizali su se prostori gde su preduzeća poput Vinarske zadruge, trikotaže DP Vlasinka, „Besko“ građevinski materijal i oprema, DP mašina i odlivaka Miloš Dimanić, UTP Vlasina, primala i 150 – 200 poslovnih partnera i prijatelja. Na ulazu u „vinski stadion“ svi posetioci su prolazili kroz bačvu zapremine oko 15.000 litara, i to sa kupljenim ulaznicama. Za potrebe manifestacije, podizani su privremeni drveni mostivi, koji su premoćavali reku. Gužve su bile tolike da je jednom konstrukcija mosta popustila, a ljudi se neplanirano „okupali“ u Vlasini. Sa takvim intenzitetom Vinski bal je trajao petnaestak godina, da bi 1994. godine, na inicijativu tadašnjeg predsednika opštine, gospodina Stojana Babastojanskog, bio obnovljen. U to vreme, čudne li simbolike, počeo je sa radom i Hotel „Grozd“, a na mestu starog Zemuna, otvoren Hotel „Novi Zemun“, oba žrtve neuspelih privatizacija. Dešavanja 90-tih imala su uticaj i na ovu manifestaciju, koja je opet prekinuta, i ponovo obnovljena 2008. godine.
Ove godine u Vlasotincu će biti održan 34. Vinski bal, uz izbor najboljeg vina i vinogradara, boginje vina, karikature na temu vina i grožđa, pesme na prizrensko-timočkom dijalektu na temu vina i grožđa, kao i izbor najboljeg plivača za vinsko burence. Vitezovi su prisutni su na Balu od ustanovljenja Vinskog viteškog reda „Simeon“, 2010. godine, kao promoteri vina kraja iz kojeg dolaze, a prošle godine su u u okviru ove dvodnevne fešte, organizovali I Salon vina juga Srbije. – Vinski red „Simeon“ uspeo je da okupi vinare iz Bačke, Banata i Srema, Župe Aleksandrovačke, Vranja, ali i Trebinja, Crne Gore, čak su vinarije iz Bugarske poslale nekoliko vina, iako vinari nisu bili prisutni.
