„Svi treba da znamo“ – Internet predatori

Danas imamo toliko načina da pristupimo internetu, uključujući mobilne telefone, konzole za igru, muzičke plejere i tablet uređaje, pa čak i televizore. Čovečanstvo ima pristup bez presedana informacijama i računarskim mogućnostima. Nažalost, elektronska pošta, društvene mreže, sobe za ćaskanje u online svetu mogu biti štetne i mogu postati opasne kada su uključeni onlajn predatori. Roditelji, okruženje, čitava zajednica moraju biti oprezni i moraju razumeti opasnosti i načine kako se zaštiti od njih.

Microsoftova istraživanja pokazuju da onlajn predatori stupaju u kontakt sa decom u skoro svakom mestu na interetu, uključujući društvene mreže, blogove, instant poruke, e-poštu i sobe za ćaskanje.

Po statistikama internet predatori su uglavnom muškarci. U preko 95 % slučajeva.  Ne postoji određeni tip predatora. Oni mogu imati od 18 do 80 godina, i biti različitih obrazovnih i ekonomskih statusa. Ponašalje im je slično tj, način na koji se vrbuju deca: uspostavljanje poverenja, pokušaj izolacije deteta od okoline i zloupotreba deteta.

U analizi Mr Lidije Nikolić-Novaković “Profil internet seksualnih predatora”, pokazuje da su najčešće žrtve predatora adolescenti koji provode mnogo vremena na četu (u dopisivanju), imaju problema sa svojim roditeljima, pate od depresije ili osećaja usamljenosti. Internet seksualne predatore napročito zanimaju devojčice uzrasta od 13-14 godina. A vrbovanje se najčešće odvija po sledećim fazama razgovora : formiranje prijateljstva/posebnog odnosa, procena rizika, razgovori o seksu i susret licem u lice.

Da bi se adolescenti zaštitili od predator na internetu, moraju se upoznati sa jezikom koji predatori upotrebljavaju u razgovorima – zaključuje se u analizi.

Sami roditelji nisu svesni težine opasnosti. Istraživanja Unicefa i Ipsosa iz prošle godine pokazuje da su roditelji svesni da postoje rizici ali da ne znaju kako i na koji način da zaštite decu. Osam od deset 18-godišnjaka veruje da su mladi ljudi u opasnosti da budu seksualno zlostavljani ili iskorišćeni na internetu, a njih više od 50 odsto smatra da njihovi prijatelji učestvuju u rizičnom ponašanju kada koriste internet.

Potrebno je raditi na prevenciji – slažu se stručnjaci, sa akcentima na upoznavanju javnosti sa postojanjem rizika, kao i na mehanizme zaštite.

Unapređenje prevencije digitalnog nasilja je moguće postići uspostavljanjem kvalitetne komunikacije sa detetom, praćenjem njegovih/njenih aktivnosti na internetu, informisanjem roditelja o aktuelnim onlajn trendovima i načinima zaštite od sadržaja koja mogu ugroziti dete, jedan je od zaključaka istraživanja Unicefa.

Roditelji treba da obrazuju sebe i svoju decu o načinu na koji predatori pristupaju i komuniciraju sa decom. Onlajn predatori su pretnja koju ne treba zanemarivati. Vaša deca bi trebalo da se osećaju prijatno da dolaze kod vas sa bilo kojim pitanjima ili problemima, tako da komunikacija bude otvorena i iskrena. Uz odgovarajuće mere predostrožnosti, vaš tinejdžer može imati pozitivno iskustvo na mreži i društvenim mrežama.

 

Projekat „Svi treba da znamo“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi, kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima. Nije dozvoljeno pisanje komentara isključivo velikim slovima niti promovisanje drugih sajtova putem linkova. Komentare i sugestije u vezi sa uređivačkom politikom ne objavljujemo, kao ni komentare koji sadrže optužbe protiv drugih osoba. Objavljeni komentari predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, odnosno nisu stavovi redakcije portala INFO CENTAR JUGA.
Za više informacija pogledajte Pravila korišćenja.

0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
Scroll to Top