Šta država radi po pitanju ostanka mladih?
Republika Srbija je u poslednjih par godina donela brojna rešenja kako bi se sprečio odlazak mladih iz zemlje. Trend depopulacije Srbije koji je izazvan velikim negativnim natalitetom i iseljavanje mora se hitno rešiti. Najbolje rešenje po mišljenju svih sagovornika sa kojima smo imali razgovore jeste poboljšanje životnog standarda i potražnje za radnom snagom. Mladi koji imaju zaposlenje radije se odlučuju i za zasnivanje porodice i stvaranje potomstva.
Još jedan bitan dokument koji je Srbija donela jeste i Nacionalna strategija za mlade za period od 2015. do 2025. godine („Službeni glasnik RSˮ, broj 22/15) i Akcioni plan za period od 2018. do 2020. godine je dokument koji predstavlja sistemska rešenja najznačajnijih pitanja u različitim oblastima života mladih u Republici Srbiji, kao dugoročni plan. Uspešnom realizacijom Nacionalne strategije za mlade unaprediće se zapošljavanje i zaposlenost mladih žena i muškaraca, kvalitet i mogućnosti za sticanje kvalifikacija i razvoj kompetencija i inovativnosti mladih, aktivno učešće mladih oba pola u društvu, zdravlje i blagostanje mladih oba pola, uslovi za razvijanje bezbedonosne kulture mladih, podrška društvenom uključivanju mladih iz kategorija u riziku od socijalne isključenosti, mobilnost, obim međunarodne saradnje mladih i podrška mladim migrantima, sistem informisanja mladih i znanje o mladima i korišćenje i učešće mladih u kreiranju kulturnih sadržaja.
Značajna je i podrška koju mladi mogu dobiti u vidu konkursa za samozapošljavanje a koji svake godine raspisuje Nacionalna služba za zapošljavanje.
Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014 – 2024. godine („Službeni glasnik RS”, broj 85/14) teži uspostavljanju nove poljoprivredne politike, definisane u skladu sa principima modernog upravljanja javnim politikama i u skladu sa modelom evropske podrške poljoprivredi. Cilj je smanjiti zaostajanje u tehnološkom razvoju za konkurentskim zemljama i omogućiti efikasnije suočavanje poljoprivrednog sektora sa efektima klimatskih promena. Takođe, neophodno je povećati efikasnost prehrambenog lanca i konkurentnost poljoprivredno-prehrambenog sektora. Jedan od prioriteta je i obezbeđivanje stabilnog dohotka i poslovnog okruženja za poljoprivrednike i druge preduzetnike, ostvarivanje ekonomskih, ekoloških i socijalnih ciljeva održivog razvoja, u čemu multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj imaju posebno mesto.
Pregled stanja na tržištu rada u Srbiji
Na tržištu rada je došlo do značajnih poboljšanja tokom poslednjih godina, ali strukturne probleme i demografske izazove i dalje treba rešavati. U 2018. godini, na osnovu jačeg ekonomskog rasta, pokazatelji tržišta rada postigli su najbolje rezultate od početka (revidiranog) istraživanja radne snage u 2014. godini. Stope aktivnosti i zaposlenosti su bile na najvišem nivou dok je nezaposlenost (15 i više godina) išla do 12,7%. Iako je dugotrajna nezaposlenost i nezaposlenost žena i mladih nastavila trend pada, stopa aktivnosti za mlade je opala. Udeo mladih u starosnoj grupi od 15 do 24 godine koji nisu zaposleni smanjio se na 16,5% u 2018. godini. Udeo neformalnog zaposlenja, od kojih je dve trećine bilo u poljoprivredi, opao je na oko 20%.
U trećem kvartalu 2019. godine broj zaposlenih iznosio je 2.938.700, a broj nezaposlenih 308.400. Stopa zaposlenosti za dati period iznosi 49,6%, a stopa nezaposlenosti 9,5%. U odnosu na treći kvartal 2018. godine, stopa zaposlenosti veća je za 0,4 procentna poena (p. p.), a stopa nezaposlenosti manja je za 1,8 p. p. Međugodišnji rast broja zaposlenih iznosio je 9.500, dok je međugodišnji pad broja nezaposlenih iznosio 63.400. Smanjenje nezaposlenosti se delimično prelilo na rast zaposlenosti (za 9.500), ali je većim delom posledica povećanja neaktivnosti (za 23.000) i smanjenja broja stanovnika uzrasta 15 i više godina (za 31.000) u poslednjih godinu dana.
Međutim, opadanje broja radno sposobnog stanovništva ima negativne efekte na ponudu radne snage. Stalan pad populacije, zajedno sa iseljavanjem i odlivom mozgova, ostaju ključni srednjoročni i dugoročni ekonomski izazovi. Pored toga, neusklađenost veština i velike regionalne razlike i dalje su glavni problem tržišta rada što je rezultiralo visokom strukturnom nezaposlenošću.
(Izvor: Strategija o ekonomskim migracijama Republike Srbije za period 2021-2027. godine)
