Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Spasovdan

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Spasovdan, jedan od 12 najznačajnijih praznika u Srba. Prema hrišćanskom verovanju, nakon svog vaskrsenja, Isus Hristos se 40 dana javljao svojim učenicima, učeći ih i pripremajući ih za dolazak Svetog Duha. Na Spasovdan, Hristos se uzneo na nebo sa Maslinske gore u prisustvu svojih apostola, obećavši im da će im poslati Utešitelja, Svetog Duha, koji će ih voditi i snažiti.

Vaskrsenjem je Gospod pokazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao:

Ko poveruje, biće spasen – Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen – navodi se u Novom zavetu.

Na Spasovdan, hrišćani prestaju da se pozdravljaju sa „Hristos voskrese“ i pozdravljaju se „Hristos spase“

Spasovdan je povezan sa brojnim običajima koji su ukorenjeni u verskoj tradiciji i narodnim običajima. Ovi običaji variraju od regiona do regiona, ali svi oni nose duboku simboliku i versko značenje. Kao i kod mnogih drugih hrišćanskih praznika, na Spasovdan se pripremaju posebna jela. Tradicionalna hrana uključuje hlebove, kolače i druga jela koja se dele sa porodicom i prijateljima. U nekim krajevima, ovaj dan je povezan sa pripremom jagnjećeg mesa.

U mnogim srpskim selima i gradovima, Spasovdan se obeležava litijama, koje su svečane povorke sa ikonom, krstom i crkvenim barjacima. Litije obilaze selo ili grad, zaustavljajući se na mestima od značaja, gde se čitaju molitve za blagoslov i zaštitu.

U nekim delovima Srbije, Spasovdan se smatra i danom zaštite od vremenskih nepogoda. Postoje običaji koji uključuju osvećenje vode i kropljenje njiva, kako bi se osigurala dobra žetva i zaštita od grada i oluja.

Mnogi običaji o Spasovdanu sačuvani su još iz predhrišćanskog vremena. Bio je to praznik koliko ratara, toliko i stočara. Božanstvo Spas je imalo ulogu zaštite i spasenja, te mu se narod obraća molitvom: „Sveti Spase – spasi duše naše“!

Spasovdan je bio mnogobožački dan praznovanja Glavnog četvrtka u godini. Gromovnik Perun, tukao je, po verovanju, gromovima i gradom useve, a božanstvo Spas je uz pomoć žitnog klasa u ruci, spasavalo useve od tuče.

Spasovdan se slavi i kao krsna slava. Za Spasovdan se obavezno klalo jagnje, kao žrtva svecu. Redovno se spremala cicvara. Čobani pripremaju krstiće od leskovih grana, pa ih izjutra stavljaju na krovove kuća i pomoćnih zgrada, na torove i pritvorke, a zabadaju ih i na njive s usevima.

Pre Spasovdana nije se pilo mleko od Nove godine.

Na Spasovdan muškarci se ne briju, žene se ne umivaju i deca ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine.

Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi, kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima. Nije dozvoljeno pisanje komentara isključivo velikim slovima niti promovisanje drugih sajtova putem linkova. Komentare i sugestije u vezi sa uređivačkom politikom ne objavljujemo, kao ni komentare koji sadrže optužbe protiv drugih osoba. Objavljeni komentari predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, odnosno nisu stavovi redakcije portala INFO CENTAR JUGA.
Za više informacija pogledajte Pravila korišćenja.

0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
Scroll to Top