Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Spasovdan, jedan od 12 najznačajnijih praznika u Srba. Prema hrišćanskom verovanju, nakon svog vaskrsenja, Isus Hristos se 40 dana javljao svojim učenicima, učeći ih i pripremajući ih za dolazak Svetog Duha. Na Spasovdan, Hristos se uzneo na nebo sa Maslinske gore u prisustvu svojih apostola, obećavši im da će im poslati Utešitelja, Svetog Duha, koji će ih voditi i snažiti.
Vaskrsenjem je Gospod pokazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao:
Ko poveruje, biće spasen – Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen – navodi se u Novom zavetu.
Na Spasovdan, hrišćani prestaju da se pozdravljaju sa „Hristos voskrese“ i pozdravljaju se „Hristos spase“
Spasovdan je povezan sa brojnim običajima koji su ukorenjeni u verskoj tradiciji i narodnim običajima. Ovi običaji variraju od regiona do regiona, ali svi oni nose duboku simboliku i versko značenje. Kao i kod mnogih drugih hrišćanskih praznika, na Spasovdan se pripremaju posebna jela. Tradicionalna hrana uključuje hlebove, kolače i druga jela koja se dele sa porodicom i prijateljima. U nekim krajevima, ovaj dan je povezan sa pripremom jagnjećeg mesa.
U mnogim srpskim selima i gradovima, Spasovdan se obeležava litijama, koje su svečane povorke sa ikonom, krstom i crkvenim barjacima. Litije obilaze selo ili grad, zaustavljajući se na mestima od značaja, gde se čitaju molitve za blagoslov i zaštitu.
U nekim delovima Srbije, Spasovdan se smatra i danom zaštite od vremenskih nepogoda. Postoje običaji koji uključuju osvećenje vode i kropljenje njiva, kako bi se osigurala dobra žetva i zaštita od grada i oluja.
Mnogi običaji o Spasovdanu sačuvani su još iz predhrišćanskog vremena. Bio je to praznik koliko ratara, toliko i stočara. Božanstvo Spas je imalo ulogu zaštite i spasenja, te mu se narod obraća molitvom: „Sveti Spase – spasi duše naše“!
Spasovdan je bio mnogobožački dan praznovanja Glavnog četvrtka u godini. Gromovnik Perun, tukao je, po verovanju, gromovima i gradom useve, a božanstvo Spas je uz pomoć žitnog klasa u ruci, spasavalo useve od tuče.
Spasovdan se slavi i kao krsna slava. Za Spasovdan se obavezno klalo jagnje, kao žrtva svecu. Redovno se spremala cicvara. Čobani pripremaju krstiće od leskovih grana, pa ih izjutra stavljaju na krovove kuća i pomoćnih zgrada, na torove i pritvorke, a zabadaju ih i na njive s usevima.
Pre Spasovdana nije se pilo mleko od Nove godine.
Na Spasovdan muškarci se ne briju, žene se ne umivaju i deca ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine.
