Škola po meri učenika

Na samom istoku Kosova i Metohije, u Kosovskoj Kamenici, Albanci su i pre sukoba bili većina. Tako je i danas, samo je Srba mnogo manje, opstali su u delu naselja kod Crkve Svetog Nikole. Život oko 700 Srba u Kosovskoj Kamenici odvija se u nekoliko ulica. Nove generacije stasavaju i traže promene. Pokušavaju da opstanu i da se prilagode okolnostima u kojima žive. Do 1999. godine u Kosovskoj Kamenici živelo je više od četiri hiljade Srba.

I pored malog broja Srba koji danas živi u Kosvskoj Kamenici  trude se da očuvaju srpsku kulturu, tradiciju i običaje. Jedna od institucija koja aktivno radi na tokme je i Osnovna škola „Desanka Makismović“ u Kosovskoj Kamenici koja je karakteristična po tome što u istom objektu školu pohađaju učenici i srpske i albanske nacionalnosti, kako osnovci, tako i srednjoškolci.

U ovoj školi, osim 300 osnovaca, nastavu pohađa i 200 srednjoškolaca – po stotinak učenika Gimnazije i Tehničke škole. Osnovna škola koja pored matične škole ima i isturena odeljenja u selima Ajnovce, Berivojce, Bušince i Bosce i za razliku od većine škola u Kosovskom Pomoravlju, ovde se broj upisanih prvaka nije smanjio.

Proteklog vikenda gosti Lebana i Društva učitelja Lebana i Medveđe bile su direktorka škole „Desanka Maksimović“ Jadranka Vasić i još tri njene koleginice iz škole.

„U Lebanu sma već treći put, a danas smo moje koleginice i ja gošće Lebana na poziv Ljubinke Bogdanović, predsednice Društva učitelja Lebana i Medveđe koje obeležava svoju godišnjicu“ kaže na početku razgovora za Info centar juga Jadranka Vasić, direktorka OŠ „Desnka Maksimović“ iz Kosovske Kamenice.

Sa Jadrankom Vasić razgovarali smo o uslovima života i školovanja u ovom multietničkom gradu Kosovskog Pomoravlja.

„Kosovska Kamenica je jedan multietnički grad na Kosovu u kome zajedno žive Srbi, Albanci, Goranci i Romi. Odnos između stanovništva je mogu slobodno da kažem na jendom zadovoljavajućem nivou, možda i zbog predratnog mentaliteta kako Srba tako i Albanaca. Naša škola se nalazi u istom školskom dvorištu sa albanskom školom i mogu da kažem imamo korektnu saradnju“ kaže Jadranka Vasić koja je već 3 i po godine na čelu ove škole.

Škola je do pre tri godine bila u izuzetno lošem stanju krov je prokišnjavao, podovi su bili u katastrofalnom stanju, izolacija i stolarija takođe. Zgrada škole je od 1999. godine bila uzurpirana sve do 2001. godine kada je na inicijativu UNMIKA vraćena osnovnoj školi „Desanka Maksimović“.

„Deca su nastavu pohađala u zgradi koja nije imala adekvatne podove, dizala se velika prašina i zaista nije bilo moguće održavati nastavu u takvim uslovima. Ali na našu sreću 2015. godine upoznajem francuskog humanitarca i velikog prijatelja Kosova Arnoa Gujona koji nam je sa svojom organizacijom „Solidarnost za Kosovo“pomogao da sredimo najpre podove u školi, koji su nam bili prioritet, a potom su nam sredili i holove i učionice“ navodi direktorka Vasić.

Francuska humanitarna organizacija „Solidarnost za Kosovo“, kojom rukovodi njen osnivač Arno Gujon, uz blagoslov Eparhije raško-prizrenske, finansirala je sa 35 hiljada evra renoviranje podova u Osnovnoj školi „Desanka Maksimović“ u Kosovskoj Kamenici. Kompletni školski podovi površine od dve hiljade kvadratnih metara zamenjeni su novim za samo dva meseca, tako da je škola dobila potpuno novi izgled, budući da su stari bili dotrajali i oronuli.

„Zahvaljujući njemu preko 500 učenika pohađa nastavu u uslovima dostojnim veku u kome živimo. U ovoj školi, osim 300 osnovaca, nastavu pohađa i 200 srednjoškolaca. Zahvaljujći donacijama Evropske unije, Međunarodne organizacije za migracije, a posebno francuske humanitarne organizacije „Solidarnost za Kosovo“, škola je renovinara i opremljena novim inventarom. Na zgradi je urađena izolacija i grejanje, potpuno je okrečena, sređeni su sanitarni čvorovi, tako da su uslovi za boravak osnovaca podignuti na visok nivo“, istakla je Jadranka Vasić.

Ono što nam trenutno nedostaje jesu kabineti i nastavna sredstva, ali se nadamo da ćemo i to uskoro rešiti. Iz sopstvenih sredstava finansirali smo izgradnju radionice za obradu drveta i metala gde proizvodimo nastvna sredstva. Uskoro otvaramo i tertanu na otvorenom.

„Pored ovoga imamo i tkačnicu, a uskoro otvaramo i grnčarsko vajarsku radionicu, a sve ovo radimo kako bi smo decu od malih nogu učili da rade, pre svega onu decu koja kasnije ne studiraju. Tako da nam je škola mogu reći lepo skockana“ kaže Vasićeva.

Odnos sa kolegama iz albanske škole je korektan jer smo dosta radili na tome, jeste bilo ranije problema, ali je meni bio cilj kad sam došla na mestu direktora škole, pored sređivanja same zgrade, i da odnos sa kolegama i albanskom decom bude korektan na obostrano zadovoljstvo.

„Pozvali smo jednu međunarodnu organizaciju sa željom da organizujemo jedan zajednički sportski dan. Učestovala su deca od 1. do 4. razreda. Sportski dan je bio na terenu pored škole i bio je veoma uspešan. Obe škole dobile su sportsku opremu, nove golove i lopte“ zaključuje Jadranka Vasić, direktorka OŠ „Desanka Maksimović“ iz Kosovske Kamenice.

Ona dodaje da je ta međusobna saradnja u jednoj multietničkoj sredini veoma bitna i da će se i dalje razvijati na obostranu korist.