Rane godine svakog deteta su presudna vremena za razvoj mozga. Deci treba vremena za aktivnosti koje su od ključnog značaja za zdrav mentalni i fizički razvoj. Rane formativne godine treba provesti u igranju, čitanju, istraživanju prirode, učenju o muzici i učestvovanju u sportu. Ono što deca čuju i vide mogu uticati na njihovo istraživanje, igru i interakciju sa roditeljima i drugima, i mogu podstaći učenje i zdrav fizički i društveni razvoj. Međutim, izlaganje određenim vrstama informacija i nasilnim vestima može ometati sposobnost deteta da bude fizički aktivano.
Deca su izložena nekoj vrsti medijskog nasilja skoro svakog dana, bilo na vestima, na internetu, u TV emisiji, filmu, sportu. Ove izloženosti, bilo kratkoročne ili dugoročne, mogu rezultirati negativnim psihološkim efektima, uključujući povećano agresivno ponašanje i smanjen nivo uzbuđenja prema nasilnim delima. Iako istraživanja ukazuju na to da je ovaj negativan efekat mali, ipak je značajan.
Sve što deca rano u životu vide ili čuju u medijima, na neki način utiče na njih. Vodeći psiholozi i pedagozi se slažu oko saveta da bi u najboljem interesu naše dece bilo ograničenje njihovog izlaganja nasilnim sadržajima. Nažalost, nasilje je jedan od najpopularnijih oblika zabave. Preko 60% televizijskih emisija koje se prikazuju u glavnom vremenu, sadrže neku vrstu nasilja. Postoje dve suprotne strane ovog pitanja. Mediji koji reklamiraju nasilnu televiziju, video igre i druge oblike zabave, tvrde da je to samo zabava, a druga strana tvrdi da nasilje promoviše, pa zatim i rađa nasilje – kažu sa allpsych.com-a.
„Više od hiljadu naučnih studija i kritike zaključuje da značajna izloženost medijskom nasilju povećava rizik od agresivnog ponašanja kod određene dece, da ih desenzibiliše nasilju i čini ih da veruju da je svet“ ozbiljno i strašnije „mesto nego što jeste.
Kakav je psihološki efekat nasilnih video igara na decu?
Prema Bradu Busmanu, profesoru za komunikacije i psihologiju na Državnom univerzitetu Ohajo, veza između video igara i agresivnog ponašanja je jasna: „Preko 130 studija je sprovedeno na preko 130.000 učesnika širom svieta.“ Bushman kaže da ove studije pružaju dokaze da nasilne video igre mogu dovesti do „porasta agresivnih misli, besnih osećanja, fiziološkog uzbuđenja, uključujući povećanu brzinu srca i agresivno ponašanje. Takođe smanjuju ponašanje i osećanja empatije za druge. “
Izloženost nasilju u medijima, uključujući televiziju, filmove, muziku i video igre, predstavlja značajan rizik za zdravlje dece i adolescenata. Obimni istraživački dokazi ukazuju na to da nasilje u medijima može doprineti agresivnom ponašanju, desenzitizaciji prema nasilju, noćnim moram i strahu da će biti povređeni. Pedijatri treba da procene nivo izlaganja deteta medijima i da intervenišu na rizike vezane za medije. Pedijatri i drugi pružaoci zdravstvene zaštite deteta mogu se zalagati za sigurnije medijsko okruženje za decu podstičući medijsku pismenost, pažljiviju i proaktivnu upotrebu medija od strane dece i njihovih roditelja, odgovornije prikazivanje nasilja od strane proizvođača medija i korisnije i efikasnije medijske sadržaje.
Projekat „Svi treba da znamo“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
