Pravoslavni vernici u Srbiji 11. septembra obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja. Praznik je u kalendaru obeležen crvenim slovom, izdvaja se po važnosti, a nazivaju ga još i jesenji Sveti Jovan.
Za ovaj veliki praznik vezuju se razni običaji, a jedan od zastupljenijih jeste da se posti na ulju. Običaj je da se ne rade teški fizički polsovi, kao da se ne jede i ne pije ništa što je crvene boje. Postoji staro verovanje da ne treba uzimati nož u ruke.
Prema svetim spisima smrt Svetog Jovana dogodila se pred Pashu, a praznuje se 11. septembra kada je osvećena crkva koja je podignuta na njegovom grobu u Sevastiji. Podigli su je car Konstantin i carica Jelena.
Ovaj praznik spada u velike hrišćanske praznike i glavni običaj je nikako ne treba raditi teške poslove u kući i u polju, već da dan treba provesti sa porodicom u miru i molitvi.
Sveti Jovan spada među najpoštovanije svetitelje i primer je čvrste volje, pravičnosti i poštenja. Zatočen je u tamnici kada je javno govorio protiv razvrata rimskog društva i kritikovao cara Iroda koji je bratu preoteo ženu Irodijadu. Prema jevanđeljskim spisima Irodijadina ćerka Soloma plesala je pred Irodom, a on joj je rekao da će joj dati sve što poželi, na nagovor svoje majke tražila je glavnu Svetog Jovana Krstitelja.
Tokom godine proslavljaju se tri praznika posvećena Svetom Jovanu, a pored sutrašnjeg, slavi se Sabor svetog Jovana Krstitelja (20. januara) i Rođenje svetog Jovana (7. jul). Jovanjdan koji se proslavlja 20. januara jedna je od češćih krsnih slava u Srbiji.
Episkop niški Arsenije sutra u Lebanu služi Svetu Arhijerejsku Liturgiju na dan hramovne slave
