S početkom godine na snazi je i nova minimalna cena rada od 155 dinara po času. S tim povećanjem minimalac je dostigao 75 odsto minimalne potrošačke korpe. Nadležni ocenjuju da rast bruto domaćeg proizvoda, pad nezaposlenosti i svi ostali parametri ukazuju na mogućnost daljeg rasta najnižih zarada.
Minimalna zarada je sada za oko dve hiljade veća nego prošle godine. Uz 155 dinara po času premašila je 27.000 dinara. Iako su sindikati tražili više, kažu važno je da se ona redovno povećava.
Oko 300.000 radnika prima minimalnu zaradu. Da je to veliki broj, saglasni su i u Uniji poslodavaca, odakle podsećaju da je minimalac privremeno rešenje, koje treba da pomogne firmi da izađe iz krize ili odustane od posla.
„U zavisnosti od toga sa čim se firma suočava, poslodavac treba da izađe iz minimalne cene rada i isplaćuje cenu rada, odnosno zaradu radnicima onako kao što zaslužuju, a opet u skladu sa mogućnostima“, napominje Miloš Nenezić, predsednik Unije poslodavaca Srbije.
Da ima zloupotreba sa isplatom minimalca, saglasni su i poslodavci i sindikati kojima je najvažniji zaštitni element tako propisane zarade.
„Nama je, da kažem, neki cilj da u naredne dve-tri-četiri godine najkasnije, minimalna cena rada i prosečna penzija budu na nivou minimalne potrošačke korpe“, navodi ministar za rad Zoran Đorđević.
Da je u proteklom periodu minimalna zarada rasla brže od prosečne, pokazuje podatak da je u odnosu na 2012. čak upola veća.
Izvor: RTS
