Ponašati se prema drugima onako kako bi smo želeli da se drugi ponašaju prema nama – Bojana Spasić, pedagog OŠ Radoje Domanović Bošnjace
Danas, je internet postao naša svakodnevica, nešto bez čega se ne može. Internet deci i mladima nudi fantastične mogućnosti za otkrivanje, povezivanje i kreiranje. Međutim, prilikom korišćenja interneta postoje i rizici. To je prozor u svet koji takođe pripada odraslima i sadrži neodgovarajuće materijale za decu.
Koliko ima dobrih strana, toliko je i raznih vrsta zloupotreba i poprište zlonamernika. Opasnost vreba od pedofila, opasne onlajn igrice sa kobnim završetkom, lažno predstavljanje, krađa identiteta, vređanje i pretnje, sadržaji za decu koji izazivaju agresiju i samopovređivanje… Primera je mnogo. Bezbednost na internetu tema je o kojoj treba neprestano govoriti, kako bi javnost bila adekvatno informisana
Konkretno u našoj školi nije bilo puno primera zloupotrebe dece na internetu, naročito ne onih koje su imale strašne ili kobne posledice. Najčešće se dešavaju lažno predstavljanje, te ulaženje na tuđe profile na društvenim mrežama na relaciji učenik-učenilk. Naravno, takve se situacije istog trenutka rešavaju, i neprikladni ili neistiniti se sadržaji uklanjaju, uz medijaciju Timova u školi.
Treba imati u vidu da ukoliko ne zaštitite vaš profil na, recimo, društvenoj mreži facebook, fotografije koje ste tamo postavili može da vidi svako ko ima pristupa internetu. Dakle, svako ima priliku da skine vašu fotografiju i da je objavi gde god poželi. Tkođe ukoliko postavite lokaciju, ona je dostupna svima sa pristupom internetu. Ali zloupotreba može biti mnogo velikih razmera kao npr. pojedine grupe prave specijalizovane crtane filmove namenjene indoktrinaciji i radikalizaciji dece, kao i online igrice kojima pokušavaju da privole decu na svoju stranu. Daleko od toga da će deca samim igranjem igrica ili gledanjem crtanih filmova postati automatski teroristi, ali verujte mi da je ovakav sadržaj poprilično zbunjujući za njih. Oni još nisu razvili mehanizme racionalnog razmišljanja i podele na dobro i loše kao mi odrasli. Naravno, mogu postati agresivniji ili pak pokušavati da oponašaju izmišljene likove, ali tada na scenu treba da stupe roditelji i nastavnici koji treba da im objasne i pojasne štetnost ovakvih i sličnih materijala. Slično je i za igrice poput “Plavog kita“. Roditelj treba da bude upućen čime se to dete bavi dok je za računarom. Na prve promene ponašanja treba reagovati.
– Prema skorijim istraživanjima na ovu temu došlo se do podatka da veliki broj ispitanih, njih 31 odsto, je izjavilo da njihovi roditelji ne znaju šta oni rade na internetu. Interesantno je da čak 12 odsto učenika u Srbiji u listi svojih prijatelja na Facebooku ima roditelje. Da su deca na internetu izložena rizičnom ponašanju kao i u stvarnom životu pokazuje i činjenica da je njih 31 odsto sreo i lično sa osobom koju je po prvi put upoznao preko interneta. Iako je 85 odsto ispitanih izjavilo da nije doživeo neugodnosti na globalnoj mreži, ostalih 15 odsto kao najčešće neprijatnosti koje su doživeli na internetu navode šikaniranje, uvrede, lažno predstavljanje i “startovanje od strane starijih„
Osnovni, a možda i jedini problem je neznanje. Od velike je važnosti da se shvate opcije raznih sajtova, društvenih mreža, mail naloga kao i svega ostalog na internetu. Na društvenoj mreži facebook postoje određena podešavanja kojima određujete ko i šta može da vidi, pojedinosti na vašem nalogu, kao što su osnovne informacije (datum rođenja, prebivalište, škola i sl.), zatim fotografije, vaši radovi, vaši video snimci, itd. Iskoristite opcije koje vam se pružaju, na kraju krajeva, to radite radi vas samih da bi izbegli moguće zloupotrebe kao šikaniranje na internetu označavamo situacije kada ljudi koriste savremene informacione i komunikacione alate radi uznemiravanja i vređanja drugih pojedinaca ili čitavih grupa. Prvi korak u zaštiti ličnih informacija jeste formiranje (otvaranje) bezbednog profila. Pažljivo odaberite informacije koje ćete u njemu da navedete. Naučite dete da koristi neutralnu imejl adresu i nadimak. Password (lozinku) vašeg računa držite uvek u tajnosti. Naučite decu da primaju poruke samo od osoba koje poznaju i van interneta.
I na internetu treba poštovati bonton i ponašati se prema drugima onako kako bi smo želeli da se drugi ponašaju prema nama. Deca često nisu svesna toga da na internetu mogu nehotice nekoga da povrede. Deca moraju da shvate da fotografije (slike) takođe spadaju u privatne informacije i da je na kretanje digitalnih slika po internetu gotovo nemoguće uticati. Stoga slike putem interneta treba slati samo poznatim osobama. Inače, mogu se lako zloupotrebiti.
Opasnost vreba i po roditelje, sajber kriminalci će na prevaru pokušati da dobiju lične podatke od vas, kakao uzmu novac s vašeg računa i koriste vaše kreditne kartice.
Intenzivnim prisustvom savremene IKT (informacione i komunikacione tehnologije) tehnologije vrednosti i navike ali i detinjstvo promenjeni su u velikoj meri u odnosu na iste od pre par decenija. Za decu i mlade internet je pre svega društveno okruženje u kojem mogu sresti prijatelje, ali i nepoznate osobe. Na mreži možete biti uznemiravani, pretrpeti nasilje ili čak zloupotrebljeni. Od presudne važnosti je obavestiti decu o opasnostima na internetu tako da se ponašaju na bezbedan način, kao i biti na raspolaganju za razgovor o bilo kojim problemima koja deca imaju prilikom korišćenja interneta.
Saveti za roditelje:
*Razgovarajte o mogućim opasnostima Interneta sa svojom decom;
*Budite računarski pismeni;
*Koristite opcije roditeljskog nadzora i blokiranja softvera;
*Zadržite pristup nalogu za e-poštu svog deteta;
*Obratite pažnju na to šta vaše dete radi na Internetu.
Projekat „Svi treba da znamo“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
