Svako malo u novinama ili na internetu pročitamo kako neko, najčešće neko nepoznat, muči ili ubija pse. Pojava je toliko raširena da se može govoriti o fenomenu. Širom sveta, na raznim meridijanima i paralelama, postoje anonimni ljudi koji su spremni da stave otrov na mesta gde se ovi četveronošci okupljaju, ili im naude na neki drugi, više ili manje odvratan način.
Životinje se masovno zlostavljaju, na njima se iživljava – ljudi ih tuku, vešaju, razapinju, stave ih na lanac i vuku … Strašno je što to podjednako čine i deca i odrasli, a svima im je to vrlo smešno i zabavno.
Što se krije u dušama ljudi koji su spremni na ovakve postupke? Govorimo o odraslim ljudima, jer kad pse muče i zlostavljaju deca, ona to često čine samo zato što još nisu svesna kakvu bol i patnju time nanose psima. Moralni razvoj nije jednako brz kod sve dece, pa će neka deca brže, a druga sporije, doći do zaključka da je mučenje životinja neprihvatljivo. Ali šta je s odraslim osobama, kod kojih bi moralni razvoj trebao biti dovršen, a one svejedno zlostavljaju životinje?
Verovatno je glavni razlog takvog postupanja strah. Takvi ljudi često se plaše psa, moguće i zato što su u detinjstvu imali sa psima neugodnih ili bolnih iskustava. Naravno, to ne može biti opravdanje za zlostavljanje, ali nam može poslužiti kao uvodni okvir u pokušaju razumevanja zlostavljačke psihe.
Zlostavljački postupci takvih osoba prema životinjama neretko su i simptom dublje patologije, obično povezane s nemogućnošću doživljavanja i(li) razumevanja emocija, uključujući i nesposobnost doživljavanja tuđe patnje. Za razliku od tog psihološkog nedostatka, kao pokretački motiv nekih oblika zlostavljanja životinja – npr. namernog trovanja pasa, ne može se isključiti ni čista pakost. Znajući, naime, koliko su vlasnici pasa emocionalno vezani za svoje četveronožne drugove, trovači moguće i namerno žele izazvati bol i patnju vlasnika pasa, bilo da su im se ovi možda nege i nekad zamerili, bilo da jednostavno ne mogu podneti tuđu radost (koju psi potiču).
Čovek ubija toliko životinja dnevno, nekad i ne znajući – koliko mrava samo pogazimo dok šetamo nekom livadom, travnjakom ili jednostavno nekim zemljanim terenom, a da to i ne primetimo. Ali pas je nešto drugo. Pas je dovoljno velik da ga ne možete ne videti, i što je još važnije, pas je čovekov najbolji prijatelj a prijatelji se ne ubijaju – s prijateljima se druži.
Izvor:Ljubimac
