– Šta je za Vas medijska pismenost i koliko je ona danas važna?
Medijska pismenost podrazumeva, pre svega, kritičko sagledavanje medija, koje ne postoji bez seta mentalnih “alata” na osnovu kojih odvajamo važno od nevažnog, javni interes od privatnog, javno od intimnog, etičko od diskriminatornog, profesionalno od promotivnog, a na kraju krajeva i istinito od lažnog. Medijska pismenost je danas važnija nego ikada pre, jer sve veći broj poslova, ali i odnosa među ljudima, zavisi od medijski posredovane komunikacije. Medijska pismenost ne podrazumeva samo uočavanje propagande na TV dnevniku, već i način razgovora na četu, način kreiranja sopstvenog digitalnog otiska u onlajn sferi, način razumevanja predizbornih poruka, kultura komentarisanja na onlajn portalima i društvenim mrežama, odluka o izboru letovanja iz ponude predstavljene u turističkom dodatku dnevnih novina…
– Kako u savremenom digitalnom svetu razlikujete istine od laži?
Internet je doprineo razvoju i širenju lažnih vesti, ali je isto tako omogućio kreiranje softverskih rešenja kojima se olakšava detekcija dezinformacija i manipulacija, kako tekstualnih – tako i digitalnih. Laž se danas javlja u mnogo oblika – od brutalnih, nacionalističkih, preko banalnih, pa sve do satiričnih, koje čak mogu biti i lekovite. Medijske dezinformacije otkrivamo na sličan način kao i u bilo kom drugom obliku komunikacije – upoređujemo, merimo, tragamo za različitim izvorima, proveravamo prevode, izvodimo statističke zaključke, obraćamo se institucijama, detektujemo vizuelne manipulacije. Naposletku, trudimo se da naše analize budu napisane edukativno, tako da čitalac sâm, kada sledeći put naiđe na sličnu vrstu prevare, ume da je prepozna.
– Koliko su lažne vesti ozbiljan problem za mlade?
Na ovo pitanje mogao bi se dati dvojak odgovor. S jedne strane, mladi veliki deo svog vremena provode na internetu. Za razliku od starijeg ruralnog stanovništva, na čije stavove utiču tek dva ili tri medija, nove generacije izložene su beskrajnom pluralizmu ideja: bezbroju kanala digitalne televizije, bezbrojnim blogovima i vlogovima, sajtovima i aplikacijama sa svih meridijana… U tom pogledu, može se očekivati da mladi postaju prirodno imuni na jednostranost i da većinu lažnih vesti neće uzeti zdravo za gotovo. Sa druge strane, ukoliko lažna vest ipak dopre do mladih i oni je usvoje kao tačnu, postoje šanse da se na taj način otvori put ka indoktrinaciji. S obzirom na to da na medijskoj sceni Srbije bujaju nacionalizam, šovinizam, netolerancija i pseudonauka, lažne vesti koje uključuju ove elemente posebno su opasne po mlade.
– Kako treba pristupiti medijskom obrazovanju dece? Kako se suočavate sa ovim izazovom na ličnom primeru?
Stav Novosadske novinarske škole, u kojoj radim i koja je akreditovana za seminare medijske pismenosti, jeste da medijska pismenost ne mora nužno biti novi, poseban školski predmet, već da je treba posmatrati kao skup tehnika koji se mogu primeniti u različitim školskim predmetima, od građanskog vaspitanja i maternjeg jezika (gde je već inkorporirana u deo nastavnih jedinica), pa sve do prirodnih nauka – matematike, hemije i fizike. Takav pristup zahteva mnogo truda i kreativnosti, pa i ishod uglavnom zavisi od ličnog entuzijazma nastavnika. Sa prosvetnim radnicima često razgovaramo o mogućim inovacijama i oni su veoma zainteresovani da ih primene, ali neretko nemaju dovoljno opreme, vremena i prostora. To znači da će medijska pismenost u obrazovni sistem morati da bude uvedena na takozvana mala vrata, na alternativne načine, pa čak i sistemom “štapa i kanapa” ako trenutno nema uslova za više od toga.
– Da li medijsku pismenost treba uvesti kao školski predmet?
Medijska pismenost biće uvedena kao izborni predmet u gimnazije, a planirano je da sličan kurs bude ponuđen i u osnovnim školama. Iako trenutno postoji veliki broj otvorenih pitanja – od toga kako će časovi izgledati do toga ko će ih držati i sa kakvim ishodištem – ova inovacija u kurikulumu je od velikog značaja za podizanje nivoa medijske pismenosti u Srbiji. Rezultate ne treba očekivati sutra, niti na kraju sledeće školske godine, ali će oni postepeno biti sve veći i vidljiviji.
Stefan Janjić, urednika portala Fake News Tragač
Članci su rađeni u okviru projekta „ZNAJ I TI“ – Istraživačko novinarstvo u cilju povećanja medisjke pismenosti stanovnika opštine Medveđa i Jablaničkog okruga, koji finansijski podržava opština Medveđa a realizuje UG „Info centar juga“
