Krpelji su odavno aktivni u celoj zemlji, upozoravaju infektolozi, i trebalo bi da ljudi koji borave u prirodi redovno primenjuju sve metode zaštite od njohovog ujeda, ali i po povratku u stanove i kuće pažljivo da pregledaju svoju kožu, uključujući i kosmate delove. Isto važi i za decu. Razlog je jednostavan, krpelji su paraziti, prenose razne mikrorganizme od kojih je za čoveka najznačajnija bakterija borrelia burgdorferi, izazivač lajmske bolesti. O tome kako se zaštititi i šta raditi ukoliko dođe do ugriza krpelja, razgovaramo sa dr Zoranom Kulić spec. epidemiologije i šefom Odseka za bolničke infekcije, polno prenosive i ostale zarazne boolesti leskovačkog Zavoda za javno zdravlje.
Šta da radite ukoliko dođe do ugriza krpelja?
Krpelji su paraziti i prenosioci lajmske bolesti koji se hrane sisanjem krvi čoveka i životinja. Ukoliko do uboda krpelja dođe, važno je znati da sam ubod krpelja ne znači i lajmsku bolest. Da bi se razvila lajmska bolest potrebno je da je krpelj zaražen Borreliom burgdorferi, uzročnikom lajmske bolesti, da je na telu boravio dovoljno dugo ili da je nepravilno odstranjen. Ujed zaraženog krpelja može dovesti do Lajmske bolesti, koja ukoliko se ne uoči na vreme i ne leči, može imati ozbiljne posledice, ističe spec. epidemiologije dr Zorana Kulić.
Odstranjivanjem krpelja u toku privih 24 sata po njegovom kačenju, smanjuje se verovatnoća prenosa borelije na čoveka i nastanak infekcije. Mesto uboda se ne sme tretirati hemijskim sredstvima poput etra, alkohola, benzina, acetona, laka za nokte i dr., jer ova sredstva izazivaju povraćanje crevnog sadržaja krpelja u kojem se mogu naći uzročnici lajmske bolesti.
Skidanje bi trebalo da se obavi stručno, u zdravstvenoj ustanovi ambulanti, domu zdravlja, odeljenju za kožne bolesti, isključivo mehanički, čistom pincetom koja je predhodno dezinfikovana alkoholom, tako što se krpelj uhvati što bliže koži, bez gnječenja ili kidanja njegovog tela. Nakon odstranjivanja, potrebno je dezinfikovati ubodno mesto, kaže spec.epidemiologije dr Zorana Kulić.
Izvađeni krpelj se dostavlja u PCR laboratoriju, na vodom navlaženom parčetu vate, u sterilnoj posudi sa poklopcem. Ako uzorak nije moguće poslati u roku od 24h, treba ga čuvati čuvati ga na temperaturi frižidera 4-8˚C do 48 sati.
Kako ga ukloniti na najbolji način. Da li se treba odmah javiti lekaru i ne pokušavati samostalno vađenje?
Najsigurnije u zdravstvenoj ustanovi ambulanti, domu zdravlja, odeljenju za kožne bolesti. Krpelj se uhvati pincetom što bliže koži, bez gnječenja ili kidanja njegovog tela. Pinceta se najpre malo povuče na gore, koliko je dovoljno da se krpelj odigne od kože, a zatim polako izvlači iz kože. Posle odstranjivanja krpelja ubodno mesto na koži treba dezinfikovati. Ukoliko ste sami pokušali da odstranite krpelja i u tome niste uspeli u celosti, ne pokušavajte da odstranite preostali deo već se obavezno obratite lekaru, naglašava dr Kulić.
Praćenje zdravstvenog stanja osoba koje su imale ubod krpelja sprovodi se u trajanju od 3 meseca. Kontrolne preglede treba obavljati jednom mesečno kod ordinirajućeg lekara ili u Savetovalištu za lajmsku bolest.
Šta nikada ne treba raditi ako vas ugrize krpelj?
Ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva – eter, alkohol, benzin, aceton, lak za nokte i dr. Ova sredstva izazivaju povraćanje crevnog sadržaja krpelja u kojem se mogu naći uzročnici lajmske bolesti, ističe specijalista epidemiologije leskovačkog Zavoda za javno zdravlje dr Zorana Kulić.
Šta je Lajmska bolest i kako se prenosi?
Lajmska bolest je multisistemsko oboljenje izazvano spirohetom Borrelia burgdorferi, koju na čoveka prenosi krpelj svojim ubodom, sa velikim brojem vrsta među kojima su najpoznatije: B. burgdorferi sensu stricto, B. afzelli, B. garinii, B. miyamotoi, B. hermsii, B. spielmannii, B. valaisianai dr. Zahvaljujući napretku i razvoju molekularne dijagnostike, stalno se otkrivaju nove patogene vrste. Zaražavanje ljudi nastaje ubodom krpelja roda Ixodes koji se hrane krvlju životinja i čoveka i predstavljaju prirodne rezervoare i prenosioce uzročnika zaraznih bolesti, među kojima je i lajmska bolest. Njeni glavni prirodni izvori su krpelji koji su zarazni u svim svojim razvojnim stadijumima. Mogu biti zahvaćeni svi organi, a najčešće: koža, nervi sistem, zglobovi i srce, kaže dr Zorana Kulić.
Posle uboda krpelja i inokulacije B. Burgdorferi u kožu, one se mogu širiti lokalno u koži ili putem krvi i limfe po telu. U tankom crevu krpelja borelije ispoljavaju OspA i OspB protein, a nakon uzimanja krvnog obroka i prelaska u pljuvačne žlezde krpelja, ispoljavaju i OspC i druge proteine što je važno za patogenezu bolesti. Nakon inkubacije od 3 do 32 dana, uzročnici se mogu lokalno širiti i izazvati karakterističnu kožnu promenu erithema migrans. Ulaskom u krv dolazi do diseminacije borelija, tokom koje mogu zahvatiti razne organe, a pre svega one prema kojima pokazuju tropizam kao što su centralni nervni sitem, zglobovi, srce i koža, ističe dr Kulić.
Diseminaciji borelija značajno doprinosi i njihova sposobnost da se vežu za trombocitne integrine. Osim toga, imunski odgovor na infekciju se razvija tek posle nekoliko nedelja, što takođe doprinosi diseminaciji uzročnika bolesti. Najpre se razvija snažan ćelijski, posle čega sledi sporiji humoralni imunski odgovor. Sva zahvaćena tkiva pokazuju histološki infiltraciju limfocitima i plazma ćelijama, uz propratni vaskulitis, naglašava dr Kulić.
Koji su simptomi i kako sprečiti pojavu lajmske bolesti?
Bolest se najčešće razvija kroz tri stadijuma. Prva dva stadijuma odgovaraju ranoj, a treći stadijum kasnoj infekciji. Stadijumi bolesti se mogu preklapati, većina bolesnika ne prolazi kroz sve stadijume, a do serokonverzije može doći i kod asimptomatskih osoba. Lajmsku bolest karekteriše raznovrsnost simptoma i znakova koji se mogu svrstati u tri stadijuma. Rane manifestacije bolesti u prvom stadijumu karakteriše pojava prstenastog crvenila – eritema migrans, zatim pojava artritisa, radikulomeningitisa, karditisa, dok su kasne manifestacije vezane za treći stadijum bolesti i pojavu hroničnog atrofičnog akrodermatitisa, artritisa, progresivnog encefalomijelitisa i drugih manifestacija bolesti. Zabeležene su i asimptomatske infekcije, kao i ponovljene infekcije nakon novog uboda zaraženog krpelja.
Zbog mogućnosti multiple infekcije vektora različitim vrstama borelije, kao i koinfekcija sa drugim mikroorganizmima, izuzetno je važno otkrivanje zaraženih krpelja na prisustvo patogena. Dijagnostika zaraženih krpelja na prisustvo Borrelia burgdorferi se obavlja primenom RT PCR metode, što može biti od velike pomoći lekarima, jer se mogu testirati uzorci krpelja skinuti sa kože nakon uboda, kaže dr Zorana Kulić.
Sprečavanje lajmske bolesti pre svega podrazumeva: pravilno vađenje krpelja koje treba obaviti bez prethodne upotrebe bilo kakvih hemijskih ili kozmetičkih preparata, prepoznavanje i otkrivanje prvih simptoma i znakova lajmske bolesti i praćenje zdravstvenog stanja osoba koje su imale ubod krpelja koje se sprovodi u trajanju od 3 meseca.
Kako smanjiti šanse da nas krpelj ugrize, koje su mere prevencije i opreza kako se zaštititi?
Sprečavanje lajmske bolesti pre svega podrazumeva pregled kože tokom i posle boravka u prirodi i to je najvažnija preventivna mera, poručuje specijalista epidemiologije dr Zorana Kulić. Upotreba repelanata, nošenje odeće dugih rukava i nogavica, pregled i pranje odeće posle boravka u prirodi. Kada dođe do uboda krpelja treba se javiti se svom lekaru radi vađenja krpelja i zdravstvenog nadzora. Pravilno vađenje krpelja treba obaviti bez prethodne upotrebe bilo kakvih hemijskih ili kozmetičkih preparata. Krpelj se uhvati pincetom što bliže koži i bez gnječenja i kidanja polako se izvlači napolje.
Po mogućstvu može se obaviti testiranje krpelja na prisustvo bakterije Borrelia burgdorferi uzročnika lajmske bolesti.Prevencija lajmske bolesti obuhvata mere kojima se smanjuje rizik od uboda krpelja i mere kojima se smanjuje rizik od infekcije u slučaju uboda krpelja, savetuje dr Kulić.
Mere prevencije:
Izbegavati kretanje kroz visoko rastinje žbunje najćešće na visini od jednog metra. Važno je i adekvatno oblačenje, duge nogavice i rukavi i korišćenje repelenata odnosno sredstava koja odbijaju insekte. Ubod krpelja je bezbolan. Treba ga na telu tražiti, blagovremeno otkriti i pravilno izvaditi. Tokom sezone lajmske bolesti od maja do septembra nakon boravka na zelenim površinama, uključujući parkove, dvorišta, bašte, treba detaljno pregledati telo uključujući kosmati deo, glave, naročito kod dece. Uočene krpelje treba odstraniti što pre, a po mogučnosti u toku prva 24 sata, jer to značajno smanjuje rizik od infekcije. što je krpelj duže u koži veća je verovatnoća od nastanka infekcije, savetuje dr Kulić.
Ubod krpelja bez kliničkih simptoma i znakova Lajmske bolesti nije indikacija za lečenje antibioticima, antitetanusnu zaštitu i serološko ispitivanje ubodenih osoba.
Tek ukoliko se u periodu inkubacije, koja traje od 3 do 32 dana jave znaci bolesti, započinje se terapija. Dijagnozu i terapiju odrediće infektolog, poručuje specijalista epidemiologije dr Zorana Kulić.
