Pravoslavni vernici danas obeležavaju praznik Cveti, jedan od najlepših prolećnih praznika koji se uvek praznuje u nedelju, dan nakon Lazareve subote i nedelju dana pre Uskrsa. Ovaj veliki praznik, obeležen crvenim slovom u crkvenom kalendaru, ustanovljen je u Jerusalimu krajem IV veka, u znak sećanja na svečani ulazak Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim.
Cveti simbolizuju radost, ali i duhovnu uzvišenost, pa se u srpskoj tradiciji kaže da se narod okuplja „u radosti, ali bez veselja“. Praznik je duboko ukorenjen u narodnim običajima koji se i danas neguju širom Srbije.
Prema narodnom kalendaru, dan počinje umivanjem vodom u kojoj su prethodnog dana, na Vrbicu, potopljeni cvetovi, kako bi ukućani bili zdravi i rumeni. Cveti su i dan kada se bere cveće, ali se ono ne unosi u dom, već se drži u dvorištu u posudi sa vodom.
Posebno mesto ima običaj darivanja cvećem, mladi međusobno razmenjuju bukete, a nekada su momci pravili cvetne aranžmane za devojke, pri čemu je svaki cvet nosio posebno značenje. Po vrsti i broju cvetova, devojke su mogle da naslute osećanja momaka.
Tradicija nalaže i nošenje vrbovih grančica „za napredak“, drena „za zdravlje“, dok devojke često ukrašavaju kosu ljubičicama. Nekada je bio običaj da se ceo dan provede u šetnji, okićen cvećem, što simbolizuje obnovu života i dolazak proleća.
Prema verovanju, onaj ko na Cveti prvi ubere cvet može poželeti želju koja će mu se, uz iskrenu veru, sigurno ispuniti.
Cveti nas podsećaju na snagu vere, lepotu prirode i značaj očuvanja tradicije, vrednosti koje se prenose s generacije na generaciju.
