Strasna sedmica – Poslednja sedmica Vaskršnjeg posta pre – Vaskrsa, provodila se od najstarijih vremena u najstrožem postu. Apostolske ustanove propisuju da se ove sedmice upotrebljavaju samo hleb, so i voće, a Veliki petak i Velika subota su potpuno bez hrane. Od davnina se naziva Velikom sedmicom.
Veliki utorak je utorak Strasne sedmice; svojom službom posvećenom jevanđelskom kazivanju ο deset devojaka, Crkva uči Hrišćane da budu uvek spremni, poput pet mudrih devojaka da Hrista, nebeskog Ženika, dočekaju i sretnu, ne samo celomudrenošću, već i dobrim delima (jelejem, koji se spominje u odeljku koji se čita tog dana na Pređeosvećenoj Liturgiji), jer za spasenje nije dovoljna samo devstvenost, već i dela hrišćanskog milosrđa.
Budući da se Sveta četrdesetnica završava u petak, pred Subotu svetog i pravednog Lazara, Jerusalimska crkva je ovu subotu pribrojavala Velikoj sedmici. Svaki dan ove sedmice, naziva se u bogoslužbenim knjigama, svetim i velikim zbog svetih i velikih događaja koji su se zbili tih dana. Svaki dan ima svoju temu, a svi zajedno se provode u postu bez ulja, izuzev Velikog četvrtka koji se smatra prazničnim danom, jer je ovoga dana ustanovljena Sveta tajna Evharistije. Bogosluženje ovih dana izloženo je u Posnom triodu. Posni triod ovu sedmicu naziva Sedmicom spasonosnih stradanja.
Na Veliki utorak se od davnina strogo postilo, što je značilo da se jednom u toku dana okusi nešto sasvim malo poput vode ili kafe. Zato danas ne bi valjalo jesti češće od jednom, ukoliko poštujete tradiciju i običaje. Ove nedelje je i stoka bila izložena postu. Karakteristično za ove dane je i to što se više ne čuje pesma kao u cvetnoj nedelji niti se igraju kola.
Razlog je Isusovo stradanje, koje će se desiti na Veliki petak. U ovim danima, se iz istog razloga, ljudi posebno posvećuju dobrim delima.
Glavna osobenost časova ovog dana, kao i pretodnog i narednog, je u tome što se na njima pročita čitavo Četverojevanđelje, i to tako što se Jevanđelje po Mateju pročita iz dva puta, Jevanđelje po Marku takođe iz dva puta, Jevanđelje po Luki iz tri puta i Jevanđelje po Jovanu iz dva puta, ali samo do početka opisa stradanja Isusa Hrista, tj. do reči: “Sada se proslavi Sin Čovečiji…” Na taj način tokom ova tri dana (ponedeljak, utorak, sreda) na svakome od tri časa – trećem, petom i devetom, biva po jedno čitanje, što je ukupno devet čitanja.
Kod kuće, dan se inače provodi u miru i molitvama. Rade se samo najnužniji poslovi. Ništa se ne proslavlja i izbegavaju se sva veselja. Dan protiče u iščekivanju događaja koji su konačno ostvarenje Gospodnjeg plana za spasenje čoveka.
