Na dan kad se slavi Sveti Ilija u dosta gradova i sela organizuju se vašari, a on spada u najpoštovanije svetitelje među Srbima.
Proslavljanje Svetog Ilije je ukorenjeno duboko u tradiciju srpskog naroda, koji ga još naziva i gromovnikom. Ono što je za Slovene bio Perun, to je za Srbe Sveti Ilija, a ako znamo da su Srbi upravo iz mnogobožačke slovenske religije prešli na hrišćanstvo, jasno je zašto se pridaje toliki značaj ovom svetitelju.
Ilija je mladost proveo u dubokom razmišljanju i molivi, često sam u pustinji. Činio je čuda kroz koja je Bog pokazivao Jevrejima svoju pravednost. Zbog nepravdi koju je car činio narodu i gramzivosti, Ilija mu je prorekao da će njemu i njegovoj ženi psi lizati krv posle smrti, što se i obistinilo.
Srbi su prelaskom u hrišćanstvo mnoge osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima, preneli na Svetog Iliju. Po narodnoj tradiciji, Sveti Ilija se vozi na vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen. Grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se on vozi po nebu i oblacima. Na ikonama se Sveti Ilija predstavlja ili kako na vatrenim kolima ide na nebo, ili kako drži nož u ruci kao znak da je njime poklano 450 lažnih Valovih zreca na brdu Kamil, ili kako sedi u pećini gde se sklonio od oholog cara Ahava, a gavran mu donosi hranu.
Među Srbima postoji izreka „Od Svetog Ilije, sunce sve milije“ a mnogi se odlučuju da muškoj deci daju ime po ovom svetitelju jer je simbol snage i neustrašivosti.
