Od 2002. godine Svetska zdravstvena organizacija obeležava međunarodni dan fizičke aktivnosti “Kretanjem za zdravlje”, sa ciljem podizanja svesti celokupne svetske javnosti o značaju i važnosti redovne fizičke aktivnosti u očuvanju i unapređenju fizičkog i mentalnog zdravlja.
Nedostatak FA je identifikovan kao četvrti vodeći faktor rizika globalne smrtnosti koji je odgovoran za 6% svih smrtnih slučajeva u svetu. Procenjuje se da je u svetu fizička neaktivnost primarni uzrok oko 25% slučajeva raka dojke i debelog creva, 27% šećerne bolesti i oko 30% bolesti srca.
Fizička aktivnost predstavlja svako kretanje tela koje dovodi do potrošnje energije ili sagorevanja kalorija. Brzo hodanje, šetnja, vožnja bicikla i rolera, ples, penjanje uz stepenice, usisavanje, pranje prozora, rad u bašti…sve ovo je fizička aktivnost (FA).
U svetu je približno trećina odraslih osoba nedovoljno fizički aktivna, a dve trećine starijih od 15 godina u Evropskoj uniji ne dostigne preporučenu FA. Ono što zabrinjava je trend smanjenja aktivnosti u mnogim zemljama Evrope, posebno u populaciji mladih. U Evropi samo 34% mladih uzrasta 11, 13 i 15 godina je dovoljno FA prema preporukama za dobro zdravlje.
Istraživanja u Srbiji pokazuju da preporučenih 30 minuta hodanja svaki dan ima 55% odraslih muškaraca i 46% žena. Fitnesom, sportom i rekreacijom u slobodno vreme bar 3 puta nedeljno bavi se tek 16% muškaraca i 5% žena. Osam od deset dece uzrasta 7-14 godina je u slobodno vreme 1-2 puta nedeljno imalo fizičku aktivnost tako da se zaduva i oznoji. (Istraživanje zdravstvenog stanja stanovništva Srbije iz 2013. godine)
Redovna, umerena i prilagođena FA kod odraslih prevenira rizik od povišenog krvnog pritiska, koronarne srčane bolesti, moždanog udara, dijabetesa, raka dojke i debelog creva, depresije i padova. Fizička aktivnost unapređuje ukupno zdravlje i jača kosti. Ključni je faktor potrošnje energije, odnosno energetskog balansa i kontrole telesne težine.
Brojna istraživanja su pokazala pozitivne efekte svakodnevne FA u kontroli nivoa masnoća u krvi i stvaranju naslaga na zidovima krvnih sudova (ateroskleroza), ali i smanjenju stresa i nervoze. Ona unapređuje rast i razvoj dece i mladih, povećava samopouzdanje, samopoštovanje, osećaj ispunjenosti i zadovoljstva.
Zato je važno deci ograničiti vreme provedeno uz računar i televizijski program. Potrudite se da što više slobodnog vremena provodite napolju sa svojom decom i budete fizički aktivni. Prošetajte do posla ili zajedno sa prijateljima vozite bicikl, idite na plivanje, igrajte stoni tenis, basket, fudbal…
Za dobro zdravlje preporučuje se odraslima najmanje 30 minuta svakodnevne umerene fizičke aktivnosti, a deci najmanje 60 minuta. Ukoliko do sada niste bili aktivni krenite postepeno jer preterano opterećenje može više da naškodi Vašem zdravlju nego da koristi. Postepeno produžavajte vreme aktivnosti i opterećenje. Neka FA bude raznovrsna da bi se aktivirale različite grupe mišića. Kombinujte vežbe izdržljivosti (aerobne vežbe), fleksibilnosti, snage i ravnoteže!
Izaberite i vi kretanje jer je to pravi put do dobrog zdravlja!
