Pravoslavni vernici danas obeležavaju Tucindan – praznik na koji se kolje i priprema pečenica za Božić.
Prema srpskom verovanju, ovo je dan kada se kolje pečenica za Božić. I samo ime praznika navodi na ovaj zaključak – naime, nekada se prase ili jagnje koje će biti posluženo za praznik dva dana kasnije “tuklo” – ubijalo sekirom ili nožem, pa odatle i naziv – Tucindan. Ovaj običaj se u Srbiji verovatno zadržao još iz paganskih, mnogobožačkih vremena i bio je u vezi sa prinošenjem žrtve. Vremenom, crkva ga je prihvatila i blagoslovila, jer posle Božićnog posta, dugog šest nedelja, sa mrazevima i zimom koja je u ove dane obično najjača, jaka hrana dobro dođe.
Za božićnu pečenicu se bira najlepše prase ili jagnje, mada neki pripremaju i ćurku ili kokošku. Životinja treba da bude bela, bez belega i telesnih nedostatka. Peče se sutradan, na Badnji dan, a jede za Božić.
Mnogo je običaja vezanih za Tucindan. U nekim krajevima Srbije, domaćice počinju uređivanje kuće i spremanje hrane za Božić. Takođe, veruje se da se na Tucindan, ne sme davati ništa iz kuće jer će onda i preko cele godine stvari samo odlaziti iz tog doma. Ako imate neke dugove ili neizmirene račune, danas je pravo vreme da ih vratite!
Tucindan je vreme kada se tradicionalno vraćaju dugovi da čovek ne bi bio dužan sve do sledećeg Božića. Na Tucindan, kažu stariji, nikako “ne valja” tući decu, jer će cele godine biti nevaljala i jer će im, veruje se, izaći čir na svakom mestu gde su udarena.
Ako nekoga i slučajno udarite, taj mora brzo da izgovori: “Čiri, miri da imaš dvadesetčetiri”.
