Srpska pravoslavna crkva obeležava sutra praznik posvećen Svetom apostolu Andreju Prvozvanom. Sveti Andrej, prvi Hristov apostol, zbog čega je prozvan prvozvani, bio je i apostol Carigrada i Rusije i patron ruskog carstva i doma Romanovih.
Prema predanju, Sveti Andrej bio je stariji brat apostola Petra i učenik Svetog Jovana Krstitelja, a Jevanđelje je propovedao u Vizantiji i Trakiji, u dunavskim zemljama, a potom u Rusiji i oko Crnog mora, u Epiru, Grčkoj i Peloponezu, gde je stradao.
Iako razapet, sa krsta se obraćao okupljenom narodu, propovedao hrišćanstvo i molio se Bogu sve do smrti.
Ova krsna slava poznata je i po tome što je proslavlja porodica Karađorđević. Ranije se svetkovala i kao narodni praznik, jer je za vreme Karađorđa na taj dan Beograd oslobođen od Turaka.
Prema narodnim verovanjima, Sveti Andrej se smatra zaštitnikom velikih životinja. Sa njima razgovara, a one su mu pokorne. Nekada su cigani mečkari slavili Andrijevdan, verujući da ovaj svetac kroti medvede kao pse, a da svetom putuje jašući na ovoj zveri.
Uoči Andrejevog dana, kuva se kukuruz za medvede, ili poseban kolač – mečkina pobojnica, kojim se tobože zavezivala čeljust medvedu, da ne kolje stoku.
U istočnoj Srbiji dan Svetog Andreje naziva se Mečkin dan. Po planinskim selima pravili su “mečkin kolač” – mečkina pobojnica, koji deca rano odnesu na “mečkina mesta”, da medvedi ne kolju stoku. Veruje se da na taj dan medvedi ne čine štetu i ne diraju ljude, zato tada ne valja ići u lov na njih.
Za ovaj dan su vezane i mnoge zabrane: u Šumadiji ne štavi se koža niti se bilo šta sa njom radi, a u Homolju ne radi se ništa sa odećom – da ga mečke ne bi pocepale.
Vodeničari skupljaju priloge u brašnu, od koga prave „hleb za mečku“, za koji tvrde da ostaje svež godinu dana.
