Tokom poslednje decenije došlo je do ekspanzije voćarske proizvodnje koja čini 11% vrednosti poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Voćarstvo je perjanica kada je u pitanju uvođenje savremenih tehnologija i udruživanje u zadruge što za rezultat ima povećanje proizvodnje, razvoj pojedinih regija i zadržavanje mladih na selu. Voće i prerađevine od voća se u poslednjih nekoliko godina nalaze na prvom mestu kada je u pitanju izvoz, a najviše se izvoze smrznuta malina, sveže jabuke i smrznuta višnja. O potencijalima srpskog voćarstva razgovarali smo sa profesorom Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Zoranom Keserovićem koji važi za najvećeg stručnjaka u Srbiji po pitanju voćarstva.
Kako ocenjujete situaciju u srpskom voćarstvu danas?
– Razvoj se ne ogleda samo u povećanju površina pod voćnjacima, već prvenstveno u uvođenju savremenih tehnologija. Potencijali Srbije nisu dovoljno iskorišćeni i u narednom periodu u merama agrarne politike proizvodnja i prerada voća treba da zauzme još značajnije mesto. Savremeni koncept gajenja voćaka podrazumeva veliku gustinu sadnje, kvalitetni sadni materijal, ostvarivanje redovnih i veoma visokih prinosa plodova vrhunskog kvaliteta. Ulaganja u zasade su velika pa ni najmanji segment proizvodnje ne sme se prepusti slučaju.
Od čega zavisi savremena proizvodnja voća?
– U velikoj meri zavisi od uslova sredine. Ukoliko nisu odgovarajući čak i najbolja sorta neće dati dobre rezultate. Voćke su višegodišnje biljke pa je važno umanjiti rizike uticaja spoljne sredine. Prirodni uslovi (klima, zemljište i položaj), u pojedinim rejonima u Srbiji, izuzetno su povoljni za gajenje voća. Limitirajući faktori za postizanje visokog prinosa i kvaliteta voća ogleda se pre svega u agroekološkim uslovima: niske zimske temperature, kasni prolećni mrazevi, grad, nagle temperaturne promene u zimskom periodu, visoke letnje temperature, relativna vlažnost vazduha, nedostatak padavina, olujni vetrovi. Niske temperature tokom i posle mirovanja voća u našim uslovima su ključni faktor smanjenja voćarske proizvodnje iz godine u godinu.
Poslednjih godina voćari imaju brojne probleme od kasnih mrazeva do previše ili premalo kiše. Koji je vaš savet za njih?
– Najsigurnija mera za sprečavanje nastanka šteta od mraza je preventivna – izbor voćne vrste i sorte u zavisnosti od datih agroekoloških uslova. Osetljive voćne vrste ne treba gajiti u regionima sa učestalom pojavom niskih zimskih temperature i prolećnih mrazeva. Recimo, najviše kajsije ovog proleća je izmrzlo u ravničarskim predelima zato što je granica ispod koje ne treba saditi kajsije 170 do 190 metara nadmorske visine. Najbolji regioni za uzgoj kajsije i breskve su fruškogorski i podunavski. Treba kombinovati ranocvetne i kasnocvetne sorte kajsije i u zasadu moraju biti najmanje 4 sorte. Isto važi i za breskve. Usled globalnih klimatskih promena još od 2012. imamo probleme sa kasnim mrazevima, a biće ih sve više iz godine u godinu.
Šta preporučujete onima koji su već posadili voće na neadekvatnom mestu?
– U Srbiji postoji veliki broj voćnih zasada koji su podignuti na neodgovarajućim lokalitetima, pa voće neredovno rađa, daje niske prinose ili lošiji kvalitet plodova. Primer za to su zasadi kajsije, breskve ili trešnje u ravnici ili sadnja voćaka na zemljištu sa visokim nivoom podzemnih voda usled čega dolazi do sušenja stabala. U mraznim područjima na već podignutim zasadima moraju se koristiti antifrost sistem, frostbasteri i paljenje velikih bala slame.
Izvor: Agropress
