Selo Zabrežje iz obrenovačke opštine spada među najstarije naseobine u ovom kraju. Hroničar i neumorni tragalac za istorijskim nitima sela, koja sežu od 15. veka do danas, je Momčilo Moci Srećković (71), poljoprivrednik i novinar.
Postao je poznat i priznat pre 50-tak godina kada je sa Zoranom Modlijem i Ivanom Bekjarevim i drugima osnovali radio Studio B, da bi pre 12 godina pokrenuo jedinstveno seosko glasilo, ili kako u zaglavlju piše „jedine seoske novine“. Bio je prvi dopisnik Večernjih novosti iz Obrenovca…
„Nastavljam tamo gde je stao pre 82 godine učitelj Čeda Mihailović“, kaže popularni Moci. „Latio sam se pera kako bih ljudima približio život na selu, a moje meštane pravovremeno informisao. Imalo je tu aktelnosti iz agrara, informacija iz medicine, bogate i nepresušne istorije sela, bila je stalna rubrika o penzionerima, sportistima, šaljiva strana i druge. Redakcija neobičnih novina nalazila se u prostranom seoskom dvorištu, između porodične kuće, sinovljeve radionice i štale“.
U omanjoj prostoriji niske tavanice nalaze se rariteti starih pisaćih mašina, kompjuter, bogata arhiva i brojna priznanja koja je stekao za svoj pionirski i prosvetiteljski rad. Moci je možda jedini, tehnički prelom lista radio uz pomoć „štapa i kanapa“.
„Teško je bilo kucati tekstove na pisaćoj mašini, slikati primitivnim fotoaparatom i uređivati strane lenjirom, ali to je bio jedini način da Zabreške novine ugledaju svetlost dana. Osim skromnih i neredovnih donacija opštine i nekoliko dobrotvora nismo imali druge izvore prihoda, jer naš se list delio besplatno. Za hiljadu primeraka, koliko je bio tiraž, trebalo je oko 25 hiljada dinara, a to nije jednostavno i zato smo se ugasili. Pored toga, tražili su da se registrujemo naše glasilo i redakciju, a to je sve povlačilo razne namete…“- priseća se Srećković.
Uvek se vraćao svom selu radeći na njivi, u štali i oboru. U štali ima dve krave i žali sa nekadašnjim vremenima kada je selo imalo mnogo više stoke. Njive su mu za primer uzorane, posejane i prinosi su za hvalu. Gaji autodohnu rasu svinja mangulica, sam proizvodi sir i kačkavalj. Familijaran je čovek. Ima suprugu, dve udate ćerke, sina, unuke…
Pored novinarstva, neumorno istražuje, beleži i piše o raznim temama. Iz štampe mu je izašla knjiga o lekovitom bilju, svetlost dana je ugledao bogati Zabreški letopis. Znatno više ima neobljavljenih tekstova koje čame po fiokama i čekaju neke bolje dana ili se nada da će njegovi naslednici se latiti posla da možda to nekada objave. Počeo je da piše zanimljivi novinarski bukvar…. Još kao srednjoškolac je pisao poeziju, poneo Zmajevu nagradu i upoznao naše poznate pisce, glumce… Na dodeli nagrade u Domu sindikata upoznao je čuvenog Branka Ćopića sa kojim se toliko sprijateljio da ga je veliki pisac primio u svoj dom dok je učio srednju školu.
Pre dve godine reditelj Puriša Đorđević je snimio kratki dokumentarni film o poslednjim danima velikog pisca čiji je svedok bio Srećković. Ponosan pisao je o prvom diplomatskom pismu koje je u svet iz Zabrežja poslao Prota Mateja Nenadović o Prvom srpskom ustanku.
Od brojnih priznanja posebno mu je draga plaketa radija Studijo B, koju mu je lično uručio čuveni pesnik Duško Radović, primio je povelju „Velikog građanina našeg Obrenovca“, Udruženje kulturnih stvaraoca Srbije „Zaviča“‘ dodelio je Zabreškim novinama Specijalnu nagradu…
Milan Ašković
