Šta je za digitalna pismenost i koliko je ona danas važna?
Digitalna pismenost se definiše kao sposobnost kritičkog i bezbednog korišćenja tehnologije na poslu, u slobodno vreme i u komunikaciji. Pored tehničkih znanja i veština, digitalna pismenost uključuje i kreativno korišćenje informacija, rešavanje problema u digitalnom okruženju ali socijalno-etičke aspekte bezbednog korišćenja digitalnih tehnologija. Ovo je jedna od ključnih veština neophodnih za život u 21. veku i zbog toga je u nekim zemljama uključena u nastavni program formalnog obrazovanja. Kada je reč o Srbiji, od 1. septembra 2017.godine informatika je obavezan predmet od petog razreda osnovne škole.
Kako u savremenom digitalnom svetu razlikujemo istine od laži?
Internet je prepun lažnih informacija, glasina i neproverenih vesti. Zbog toga sadržaje na internetu treba posmatrati sa rezervom. Potrebno je potražiti izvor informacija, proveriti navode, dokaze za neku tvrdnju… Tu i standardna pretraga može mnogo da pomogne, pretraga na stranom jeziku, pretraga citata. Takođe, poreklo slika i datum objave treba da se proveri, jer se slike najviše zloupotrebljavaju.
Koliko su lažne vesti, oglasi za posao, nagradne igre ozbiljan problem za mlade?
Znamo da je veoma lako napraviti lažne profile na društvenim mrežama i sa njih prosleđivati neistine, oglase za nepostojeći posao ili nagradne igre, i na taj način prikupljati lične podatke dece i mladih. Iza takvih profila mogu da se kriju pedofili, trgovci ljudima i drugi prestupnici koji vrbuju decu i mlade nudeći brzu i laku zaradu ili poklone. Deca, a i roditelji sa njima, moraju biti jako oprezni i skeptični kad su takvi pozivi u pitanju i dobro proveriti izvore.
Kako treba pristupiti digitalnom obrazovanju dece?
Značajan korak u digitalizaciji obrazovanja jeste uvođenje informatike kao obaveznog predmeta u osnovnim školama. Osim usvajanja tehničkih znanja i veština, veliku pažnju treba posvetiti kreativnom pristupu novim tehnologijama, ali i podizanju svesti o opasnostima koje postoje u digitalnom svetu i merama zaštite od potencijalnih rizika. Takođe, veoma je važno da digitalne kompetencije usavršavaju i učitelji i nastavnici kako bi mogli da edukuju najmlađe. Sa druge strane, neophodno je podsticati razvoj digitalne pismenosti i kod roditelja kako bi mogli da vrše nadzor nad onlajn aktivnostima dece, da znaju sa kim se ona dopisuju i kakve sadržaje posećuju.
Šta je digitalna bezbednost?
Nesporno je da su internet i digitalna tehnologija postali sastavni deo života ljudi širom sveta, i da pružaju mogućnost za napredovanje i obrazovanje, bržu komunikaciju, odnosno pronalaženje informacija, učenje, istraživanje, ali i za zabavu. Međutim, nove tehnologije nose sa sobom i rizike, pa je potrebno preduzeti određene mere zaštite radi bolje digitalne bezbednosti. To uključuje bezbednost podataka, uređaja, informacionih sistema, mreža, organizacija, ali i pojedinaca, posebno mlađe populacije kao izuzetno ranjive. Bezbedno ponašanje prilikom korišćenja novih tehnologija predstavlja jedan od ključnih aspekata digitalne pismenosti koja je neophodna veština za „preživljavanje“ u 21. veku.
Koje opasnosti vrebaju na internetu?
Broj dece i mladih koji svakodnevno koriste internet je u stalnom porastu, i u svetu i kod nas. Internet predstavlja necenzurisani izvor informacija koji nije uvek primeren deci. Istraživanje interneta bez nadzora odrasle osobe može izložiti dete sajtovima sa štetnim sadržajima, kao što su sadržaji koji zagovaraju nasilje, koji su seksualno eksplicitni ili podstiču neadekvatno ponašanje. Takođe, postoji rizik od predatora, među kojima su i pedofili koji zloupotrebljavaju programe za instant poruke kako bi kontaktirali i ugrozili decu. Zbog relativne anonimnosti koju internet pruža, postoji mogućnost zloupotreba i korišćenja interneta radi vređanja, ucenjivanja, pretnji, nasilja i zloupotreba fotografija i ličnih podataka. Takođe, postoji i poseban problem prekomerne upotrebe interneta koja može da razvije zavisnost od interneta i video igara.
Koliko su roditelji upućeni u ovu temu?
Današnja deca su digitalno veoma spretna ali nisu dovoljno digitalno pismena. Njihovo znanje nije na zavidnom nivou kada je u pitanju bezbednost, prepoznavanje opasnosti i reagovanje. Deca možda znaju više o internetu ali odrasli znaju više o životu. Kao što dete ne bi trebalo da bude bez nadzora roditelja, staratelja ili nastavnika u fizičkom svetu, tako na njega treba paziti i u onlajn okruženju. Međutim, najvažnije je poverenje i razgovor. Roditelji uvek treba da pitaju svoju decu: šta posećuju na internetu, sa kim četuju, ko stupa u kontakt sa njima… Zbog toga je važno i da roditelji budu digitalno kompetentni kako bi mogli da prate ponašanje svog deteta na internetu: na primer, da budu „prijatelji“ sa detetom na društvenim mrežama, da poseduju šifre detetovih naloga, da pregledaju istoriju pretraživanja… Takođe, postoje aplikacije roditeljske kontrole (Parental control) koje roditelji mogu da instaliraju na računar ili mobilni telefon deteta, kako bi pratili detetove onlajn aktivnosti, ograničili sadržaje kao i vreme koje dete provodi na internetu.
Kako roditelji da prepoznaju problem, šta da preduzmu?
Iako postoje individualne razlike u načinu reagovanja, postoje neka ponašanja na osnovu kojih roditelji mogu da zaključe da dete trpi digitalno nasilje. Na primer, ukoliko dete pokazuje uznemirenost tokom ili nakon korišćenja interneta, ako izbegava druženje sa vršnjacima, deluje odsutno, neraspoloženo, razdražljivo, nije motivisano za učenje, ako ima problem sa koncentracijom, izbegava školu, ili ako ima psihosomatske simptome (glavobolja, mucanje, noćno mokrenje, naglo mršavljenje ili gojenje…). Prvi korak je razgovor sa detetom koje je trpelo nasilje na internetu, koje treba uveriti ništa loše nije uradilo. Sledeći korak je snimiti ekran na kojem se vidi uznemiravanje, jer to predstavlja dokaz nasilja i prijaviti policiji. U bilo kom slučaju, uvek mogu da pozovu Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu i dobiju pomoć i savet kako treba da postupe.
Kome da se obrate za pomoć?
U slučaju bilo kakvih zloupotreba, uznemiravanja ili nasilja putem interneta roditelji, deca ali i nastavnici mogu se obratiti Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu koji je osnovan od strane Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, na broj telefona 19833 koji je besplatan i anoniman, ili putem platforme http://www.pametnoibezbedno.rs.
Članci su rađeni u okviru projekta „ZNAJ I TI“ – Istraživačko novinarstvo u cilju povećanja medisjke pismenosti stanovnika opštine Medveđa i Jablaničkog okruga, koji finansijski podržava opština Medveđa a realizuje UG „Info centar juga“
