Povodom današnjeg praznika Uspenja Presvete Bogorodice ili Velike Gospojine u hramu u Medveđi danas je služena liturgija i obeležen narodni sabor.
Iako je hram u Medveđi posvećen Spasovdanu odnosno Vaznesenju Gospodnjem u Medveđi se na praznik Uspenja Presvete Bogordice obeležava narodni sabor, koji je ranijih godina bio dosta masovniji.
Obeležavanje današnjeg praznika kao sabora u Medveđi je prema rečima jereja Bobana Vukovića posebno uvažavanje prema majci Božijoj iako je hram posvećen Spasovdanu.
„Nama je srce puno kada vidimo narod okupljen na jednom mestu u zakazanoo vreme. Ove godine se okupio veliki broj ljudi na liturgiji, iako je bio radni dan. Bilo je dosta pričesnika jutros, posebno me raduje veliki broj dece koja su se pričestila, a to podrazumeva i neku pripremu za taj događaj post koji je trajao od 14 avgusta. Mada po onoj reči Svetog Jovana Zlatoustog i oni koji su postili i oni koji nisu imali mogućnosti da poste iz bilo kog razloga svi su dobrodošli.“ ističe jerej Boban Vuković.
Litrugiju su služili otac Milan prota Nikolić iz Niške banje koji je rodom iz ovih krajeva, jerej Dragan Ilić iz Sijarinske banje i jerej Boban Vuković iz Medveđe.
„Otac Milan je posle litrugije održao jedno duhovno predavanje. Napojio je narod svojim duhovnim iskustvom tako da smo svi bili radosni.“
Ovogodišnji domaćin slave bio je Radisav Jović iz Leskovca, koji je rodom iz ovih krajeva i koji je obezbedio ručak za narod koji je bio na liturgii. Domaćini za sledeću godinu su Vesna Janković iz Medveđe, koja sa svojom ćerkom često pomaže i Dragan Kulić.
„Kad kažemo domaćin slave, moja nekako želja je bila od početka kada imamo sve skupove, da svako od vernika doprinse koliko može jer to pričinjava veliku radost tom prazniku, da se ljudi ne bi toliko opterećivali da se sve ne svede u iću i piću, tako da je lepo kada svi malo doprinesemo“ ističe jerej Boban Vuković.
Narodni sabori su ranijih godina bili skoro u svakom selu u opštini Medveđa, danas to nije tako. Od većih sabora zadržali su se jedino sabor 2. avgusta na Svetog Iliju u Sijarinskoj banji i sabor u Medveđi. Pored ovih sabora imamo u Bučumetu sabor na Petrovdan, u Rujkovcu na letnu Svetu Petku, 8. avgusta u selu Stanušići, na Ivanjdan se obeležava sabor u staroj bazilici kod Rujkovca gde se ranijih godina okupljao veliki broj građana, bio je i kulturno umetnički program, ali nažalost danas se sve manje naroda okuplja, na svetu Trojicu je sabor u Tularu i za sve ove sabore je vezana i hramovna slava i uvek ima domaćin, slavki kolač, žito i posluženje.
U Pustom Šilovu se obeležavaju litije posle trojičindana, zatim u Negosavlju se obeležavaju četvrtog dana posle Trojica, u Marovcu drugog dana posle Trojica, u Maćedoncu trećeg dana posle Trojica.
U medveđskoj parohiji ima i tri hrama koja su posvećena Arhangelu Gavrilu u Crnom Vrhu, u zaseoku Vrelo kod Leca i u Maćedoncu gde se takođe obeležavaju sabori.
Jerej Boban Vuković ističe da je sabor u Guči počeo kao crkveni sabor jer je u tom mestu crkvena slava posvećena Arhangelu Gavrilu Gorešnjak i na taj dan se okupljao narod, trubači su dolazili u narodnim nošnjama, odvirali kolo, omladina odigrala kolo da bi se kasnije proširilo i danas to ne liči na taj sabor.