Kažu da bez truda i upornosti ne možete očekivati uspeh. Svaka žena na ovom svetu ima svoju ličnu definiciju uspeha. Na mnogim lifestyle magazinima možete da čitate o ženama koje su postigle ogromne stvari u svojoj karijeri i životu, naročito sada u dvadeset i prvom veku. Jedna od najuspešnijih žena iz Leskovca, Jelena Cvetković, prva je dama koja je dobila priliku da u elitnom rangu srpskog fudbala vodi utakmice. Ova Leskovčanka inače ima i FIFA znak, sudila je mečeve Lige šampiona za žene, kao i međunarodne utakmice kvalifikacija za UEFA takmičenja. Za projekat Uspešne žene koji je podržao Grad Leskovac, a koji realizuje portal Info centar Jug, Cvetkovićeva je govorila o tome tako je izgledao njen put do uspeha, kako bi afirmisala druge pripadnice ženskog pola da se okrenu sportu i koliko je teško jednoj ženi da uspe u svetu sporta.
ICJ: Činjenica je da su žene danas u svetu jače nego ikada kao i da Uspešne žene imaju jednu zajedničku stvar a to je znanje. Da li se slažete sa tim?
J.C. Apsolutno se slazem da je znanje najvaznija stvar koja je potrebna u bilo kojoj oblasti kojom se bavite. Znanje vam daje sigurnost, tacnost, a u poslu kojim se ja bavim i tzv. prirodni autoritet, i uvek volim to da spomenem. Kada imate znanje, imate sve, zato treba sticati znanje tokom cele karijere i tokom celog zivota, stalno se usavrsavati, dopunjavati, uciti cak i onda kada smo dostigli najveci nivo u bilo kom segmentu.
ICJ: Kažu da bez truda i upornosti ne možete očekivati uspeh. To je verovatno najvažnija osobina u poslu. Da li uvek dajete svoj maksimum i da li ste sami sebi najveći motivator?
J.C. Uspeh dolazi sa vrednim radom, trudom, upornošću, odricanjem. Ulaganjem u sebe ulažemo u budućnost, a to je put ka uspehu. Ja uvek dajem svoj maksimum i uvek se trudim da budem najbolja verzija sebe. U mom poslu vas uvek pamte po poslednjoj utakmici, i zaista se trudim da svaku utakmicu sudim tako, kao da je poslednja. Od stare slave ne mozete trajati, uvek morate biti u dobroj formi, imati dobre rezultate i tako cete trajati.
Jesam sebi najveci motivator, ali je takodje vazno da volite svoj posao. Ukoliko volite to sto radite, uvek cete biti motivisani. 
ICJ: Kako je izgledao vaš put do uspeha i sa kojim preprekama ste se susretali i sa kojima se možda i danas susrećete?
J.C. Vec sam napomenula da uspeh dolazi vredim radom, ulaganjem u sebe i svoju buducnost. Upravo tako je i izgledao moj put. Kada krenete da se bavite bilo kojim poslom, da li je to sport ili neka druga oblast, ne znate dokle cete stici, ali ako verujete u sebe i radite na tome pazljivo i sa strpljenjem, sigurno cete uspeti. Korak po korak ja sam dosla do vrha. Nije bio lak put, od najnizih liga u nasem prvenstvu do najveceg ranga takmicenja put je trnovit. Prepreke su postojale i uvek ce postojati, ali ja uvek volim da pricam i pozitivnim stvarima, i da paznju usmerim ka lepsim i vedrijim temama. Naravno da su postojale i pozitivne i negativne strane, nije samo u mom poslu to slucaj, u svakom poslu je tako. Uvek se vracam da se trud, upornost i posvecenost cene i da to pobedjuje. Zato i savetujem sve mladje koleginice i kolege da rade i veruju u sebe, da ce uspeh doci.
ICJ: Kako biste afirmisali druge pripadnice ženskog pola da se okrenu sportu i same postanu uspešne kao vi, a da se pritom ne obaziru na kritike, predrasude i utemeljena mišljenja okoline?
J.C. Kritike i predrasude u nasem poslu su uvek postojale, ali se to menja, i veoma sam srecna zbog toga. Cini mi se da ljudi i dalje vole da ostanu tamo negde u proslosti i da potenciraju kako zene nisu za muski sport, kako treba da sede kod kuce, itd. Uvrena sam da je fudbal muski i zenski sport, kao sto je i odbojka sport kojim se bave podjedanko muskarci i zene. Mislim da zaista treba da prestanemo da pricamo o tome da li je fudbal za zene, jer mislim da smo dokazale i pokazale da jeste. Uefa daje ogromenu podrsku zenskom fudbalu, u toku su i promocije kako postati fudbalski sudija, gde se vise ne postavlja pitanje o polu, svi smo ravnopravni. Kod nas u zemlji ima mnogo devojaka i bice ih jos vise koje se bave fudbalom i fudbalskim sudjenjem. Postalo je normalno videti zenu fudbalskog sudiju na muskim utakmicama, tako da mislim da je danas mnogo lakse afirmisati devojke da krenu tim putem. Imaju otvoren put, podrsku, nekoga ko je vec otvorio vrata svim zenama u fudbalu. Uvek pomenem da mi je fudbal doneo mnogo lepoh stvari, putovanja u zemlji i inostranstvu, kao i prijatelje i mnogo mnogo lepih uspomena.
ICJ: Koliko je i danas teško jednoj ženi da uspe u svetu sporta?
J.C. Ljubav prema poslu kojim se bavim. Jednostavno vas to hrani. Nema lepseg i boljeg osecaja od onog kada znate da ste nesto sami postigli, da ste ubrali plodove spostvenog rada i truda. Taj osecaj je neopisiv, ponosni ste na sebe, a zahvalni na svemu sto ste postigli. Mislim da zaboravljamo da budemo zahvalni na svemu sto imamo, jer zaista nekad sitnice cine da budete srecni. Porodica, prijatelji, moj momak, najvaznije osobe u mom zivotu, koje mi pruzaju neizmernu podrsku, to su moji pokretaci.
ICJ: Da li su po vašem mišljenju očekivanja od savremene žene u 21. veku ogromna?
J.C. Mozda ovo pitanje nije za mene, ali reci cu sta ja mislim vezano za zene u sportu. Mislim da svaka zena u zivotu treba da radi ono sto je cini srecnom i ono sto voli, bez da to radi zato sto se to ocekuje od nje. Ja volim sport i posao kojim se bavim i moj pogled na svet je jednostavan, a to je da svaka zena pre svega treba biti zena. Svaka zena ce se lepse osecati ako je uspesna u svom poslu, ali isto tako smatram da je porodica, deca, nesto sto svakoj zeni treba biti na prvom mestu. Ako pored sebe imate osobu koja vas voli, podrzava, ne postoji nijedna prepreka da ostvarite sve sto zelite, a ja sam te srece da je imam.
ICJ: Sa čime se suočavaju uspešne poslovne žene u Srbiji?
J.C. Sto se tice zena u sportu, mozda je jedina stvar koja ce u nekom trenutku zaboleti svaku zenu ta da ona uvek mora dati mnogo vise nego li njene kolege, ovde mislim pre svega na zene u msukom fudbalu. Koliko god ja znanja imala, uvek sam morala da dokazujem da zaista znam svoj posao. Nije mi bilo tesko, jer su ljudi brzo shvatali da ja zaista znam to sto radim podjednako kao i moje kolege, pa su me onda prihvatali i cenili shvativsi da znam isto tako ako ne i vise od pojednih kolega. Ali lagacu ako ne kazem da je u jednom trenutku to pocelo da me zamara, mada sam se izborila sa tim. Zato sam rekla na pocetku da je znanje i rad na sebi najvaznije oruzje koje mozete imati.
ICJ: Kažu da kada sebe okružiš ženama koje te inspirišu i motivišu i sama postaješ jedna od njih, jel to istina?
J.C. Istina je. Ja imam svoj tim sa kojim radim, i veoma je vazno kakav je taj tim, jer od tima zavisi mnogo toga. Bio je potreban duzi vremenski period da se to izgradi, jednostvno vam se poklope energije, zelje, i koracate zajedno ka cilju.
infocentarjug.rs
