Detinjstvo u okruženju koje pruža osećanje sigurnosti i podrške, presudno za razvoj deteta – Svetlana Dimitrijević, psiholog Gimnazije u Lebanu
Tokom realizacije projekta “Zaštita dece od zloupotreba na internetu”, uradili smo brojne ankete i intervju po školama u Jablaničkom okrugu. Ipak vredi posebno istaći razumevanje, ozbiljnost, savremenost i entuzijazam Gimnazije u Lebanu i posebno divnih psihologa škole Svetlane Dimitrijević i direktora Dragana Djorića. Pored naše uobičajene ankete koja prati projekat, u Gimnaziji u Lebanu je sprovedena anketu među učenicima drugog razreda o cyber nasilju čije rezultate imate prilike da vidite. U anketi je učestvovalo 29 učenika. Prosečno dnevno vreme korišćenja interneta je između 3-4 časova. Učenici najčešće posećuju društvene mreže: facebook, instagram, youtube i twiter, a najviše objavljuju slike što najčešće i lajkuju. Ostatak ankete je u nastavku.
– Koje su najčešće zloupotrebe dece na internetu sa kojima ste se susretali? Da li nam možete navesti i neke primere iz vaše škole?
Najčešće zloupotrebe dece na internetu sa kojima smo se u školi susretali jesu uvredljivi komentari fotografija koje su učenici objavljivali na društvenim mrežama. (3 slučaja)
– Iako je ova zloupotreba novijeg doba, koliko je ona opasna? Odnosno kako može da utiče na dečije ponašanje i psihu?
Smatram da je ova vrste zloupotrebe veoma opasna jer u sebi sadrži elemente različitih oblika nasilja. Njen uticaj na dečje ponašanje i psihu je samim tim izrazito negativan, tj. može da dovede do negativnih obrazaca ponašanja kod dece, kao što je zatvaranje u sebe, izolovanje, izbegavanje kontakata sa vršnjacima, ali i identifikacija sa cyber nasilnicima.
– Veliki procenat dece je sam zaslužan za svoje vaspitanje, jer roditelji za to nemaju vremena. Koliko je ovo veliki problem u današnjem svetu u kome se tehnologija i navike i potrebe ljudi menjaju velikom brzinom ?
Mnogi drugi problemi proizilaze iz ovog bazičnog problema jer je proces vaspitanja previše kompleksan da bi deca mogla sama da ga sprovode. Uloga roditelja u ovom procesu je najznačajnija u svim domenima, a posebno u ovoj oblasti koja u velikoj meri utiče na formiranje ličnosti deteta. Mišljenja sam da roditelji moraju da posvete dovoljno vremena vaspitanju dece, tim pre što se ona, ukoliko to nije tako, mogu okrenuti upravo tehnologiji čiji uticaj nije uvek pozitivan.
– Kao psiholog, koje savete bi ste dali deci, a koje roditeljima, kada je bezbedno korišćenje novih tehnologija u pitanju?
Što se dece tiče smatram da nove tehnologije treba da koriste selektivno, da se u vezi sa tim konsultuju sa roditeljima, da vode računa o tome šta objavljuju na društvenim mrežama, kao i kako biraju svoje virtuelne prijatelje. Roditelji bi trebalo da posvete vreme deci, da izgrade poverljiv odnos sa njima, da otvoreno razgovaraju o korišćenju novih tehnologija, njihovim pozitivnim stranama, ali i o potencijalnim opasnostima koje one nose.
– Koliko i kako savremene IKT (informacione komunikacione tehnologije), menjaju ponašanje, vrednosti i detinjstvo dece?
Smatram da IKT u velikoj meri menjaju ponašanje, vrednosti i detinjstvo dece. Kako je već rečeno, promene u ponašanju mogu biti manifestovane na različite načine, što je često posledica idetifikacije i imitacije. Što se vrednosti tiče, savremene IKT imaju i pozitivan uticaj ali često doprinose usvajanju kvazi vrednosti i pogrešnog sistema vrednosti kod dece. To utiče na formiranje njihovih moralnih vrednosti kao i njihovih stavova, što nužno utiče na detinjstvo. Ako se zna da je za formiranje ličnosti detinjstvo u okruženju koje pruža osećanje sigurnosti i podrške, presudno za dalji razvoj deteta, a izloženost negativnom uticaju IKT može da dovede do navedenih obrazaca ponašanja, jasno je kako iste menjaju i ponašanje i vrednosti i detinjstvo dece.
Projekat „Svi treba da znamo“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
