U proleće može veliki broj mladih, tek zametnutih plodova šljiva da otpadne. Takvi plodovi su iznutra izgrizeni. Štetu pričinjavaju šljivine ose: žuta (Hoplocampa flava ) i crna (H. minuta ).
„One imaju po jednu generaciju godišnje. Usled napada šljivinih osa, prinos pojedinih sorti šljiva, naročito ranih, može da se smanji za 90%. Štetočine su rasprostranjene u svim šljivarskim reonima Evrope“ – kaže savetodavac PSSS Leskovac Mirjana Petrović i dodaje „Šljivine ose dobile su ime po boji tela. Žuta šljivina osa je nešto krupnija od crne. Obe ose imaju isti način života. Odrasle šljivine ose javljaju se u početku cvetanja ranih sorti šljiva. Hrane se nekoliko dana cvetnim nektarom. Posle parenja ženka testerastom legalicom proreže čašični listić cveta, napravi jamicu i u nju položi jaje. Jedna ženka može da položi do 70 jaja. Larve se pile iz jaja posle 7 do 14 dana, odmah se ubušuju u mlad plod i kroz hodnik prodiru do semenke koju pojedu. Do svog punog razvoja larva može da uništi 4 do 6 plodova. Posle mesec dana hranjenja odrasle pagusenice napuštaju napadnute plodove, uvlače se u zemlju, učauravaju se i prezimljavaju. Rano u proleće, pre cvetanja šljiva, pagusenice se preobražavaju u lutke. Iz njih izleću odrasle ose . Požegača i italijanka obično manje stradaju od šljivinih osa nego rane sorte šljiva“ – kazala je Petrovićeva.
Suzbijanje: Šljivine ose se suzbijaju redovnom obradom zemljišta i prskanjem insekticidima sa sledećim aktivnim materijama: DIMETOAT, DELTAMETRIN , MALATION u vreme precvetavanja šljiva.
(ICJ)
