Kako postajemo stariji verujemo u istinitost izreke: „Ne može se stari pas naučiti novim trikovima“ jer smo videli mnoge primere koji dokazuju da je to tačan. Mnogi ljudi iz našeg okruženja ne znaju kako da koriste pametni telefon, kupuju na internetu ili šalju e-poštu. Većina smatra da su prestari da uče.
Od rođenja neprestano učimo o tome kako svet funkcioniše. Kao deca, istražujemo svet pokušavajući da razumemo sve ono što nas okružuje. Kako rastemo, polako ulazimo u sistem obrazovanja kroz pbdanišet, osnovnu, srednju školu i fakultet. Nakon završenog obrazovanja ulazimo u proces zapošljavanja gde dalje učimo o našem poslu ili poslovima. Tek nakon što steknemo određeni nivo stručnosti u našem poslu, dostižemo kritičnu tačku. Do ove tačke, učenje je donekle obavezno, ali u ovom trenutku učenje postaje stvar izbora i volje. Više ne treba da naučimo nove stvari da bi preživeli. (Ovo je više izuzetak nego pravilo na Balkanu). Možemo samo povremeno ažurirati naše znanje. Ovo je tačka u kojoj neki odaberu da nastavi da uče nove stvari, dok drugi odluče da prestane da uče. Nažalost, mnogi ljudi biraju ovu drugu. To može biti zato što su umorni od učenja i „samo žele da se opuste“ ili možda osećaju da su naučili sve što su trebali znati. Prepoznajemo u našem okruženju i neke živi i energični starije sugrađane koji se uvek trude da uče nove stvari zato što nastavljaju da uče i kreću se i mozak im je i dalje oštar, pokreti koordinisani, duh vedar.
Korišćenje interneta otkriva jedan potpuno novi svet za stariju generaciju. Beskrajane mogućnosti za učenje i istraživanje onoga što zaista želimo. Na youtubu se mogu pronaći najrazličitiji tutorijali odnosno video uputsta, od toga kako napraviti policu za knjige, preko kulinarskih specijaliteta, do pronalaska neke pesme iz mladosti. Na google mapama, možemo zaviriti u svaki kutak na svetu, a preko google street view posetiti neka mesta na kojima smo davno bili.
Kada se najčešće govori o medijskoj pismenosti, prevenstveno se misli na obrazovanje, edukaciju i zastitu mladih. Podrazumeva se da su oni ranjiva grupa prvenstveno zbog neiskustva. Zaboravlja se ili nepravedno zanemaruje starija grupa naših sugrađana koja mnogo manje učestvuju u društvenim aktivnostima i aktivnostima u zajednici. Osim toga, fizičke smetnje i zdravstveni problemi mogu dovesti do prisilne socijalne izolacije.
Međutim, nedavne studije potvrđuju da socijalni mediji sve češće i više postaju deo njihovog života. Razni podaci poslednjih godina pokazuju da se je broj korisnika društvenih mreža starijih od 50 godina i više u poslednjih nekoliko godina udvostručio. Facebook, Youtube, Skype, Viber i druge društvene mreže su sada postali komunikacioni alat za starije osobe. Ljudi stariji od 50 godina su najbrže rastuća korisnička grupa na Facebooku.
Motivacija
Smanjenje društvene izolacije i usamljenosti i snažna spremnost da se uključe u porodični život su među najvažnijim motivatorima za starije ljude koji idu na društvene medije. Takođe, učešće u zajednicama, stvaranje novih društvenih krugova i uspostavljanje novih veza na mreži, starim ljudima donose koristi i zadovoljstvo koriste na društvenim medijima tj. potreba da se povežu sa nekim iz prošlosti, da ostanu u kontaktu sa mlađim članovima porodice.
Barijere
O nizu prepreka koje starijoj generaciji sprečavaju korišćenje društvenih medija. Zabrinutost i poverenje u vezi sa privatnošću spadaju u glavnu prepreku uz tehničke teškoće kao što su nedostatak kompjuterskih veština. Stariji korisnici i dalje teško shvatiti i razumjeti svrhu sajtova za društvene mreže. Šta je to lajk, šer, profil, i sav taj novogovor mladih.
Šta se onda može učiniti kako bi se rešili bar neki problemi starijih generacija na internetu?
Medijska edukacija starijih osoba treba posebno da se fokusira na smanjenje generacijskog zaostatka, socijalne isključivosti, ali i zaštita ugrožena grupa. Njen zadatak treba da bude sticanje sposobnosti i veština pojedinci u vezi sa razvojem medija, novom komunikacijom tehnologije i komunikacionim sistemima.
Osnovni razlozi za korišćenje Facebook-a su čuvanje kontakta, razmena fotografija, socijalno uključivanje, održavanje kontakta sa članovima porodice, prigodna komunikacija, radoznalost).
Osnovnih razloga zbog kojih se Facebook ne koristi privatnost, tehničko nesnalaženje, trivijalnost komunikacije, nedostatak vremena.
Tvitter, Facebook, Instagram i druge društvene platforme privukli su puno korisnika poslednjih godina. Starije osobe sve više kreiraju profile, pronalaze stare prijatelje i spajaju se sa porodicom. Očigledno, ove platforme pružaju puno prednosti onima koji se nalaze u penziji i izvan nje. Ali ima li nedostataka.
Članci su rađeni u okviru projekta „ZNAJ I TI“ – Istraživačko novinarstvo u cilju povećanja medisjke pismenosti stanovnika opštine Medveđa i Jablaničkog okruga, koji finansijski podržava opština Medveđa a realizuje UG „Info centar juga“
