Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave Blagovesti, dan kada je Arhangel Gavrilo obavestio Devicu Mariju da će roditi Sina Božijeg.
Praznik Blagovesti je jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika koji se slavi u znak sećanja na blagu vest, kad je, prema crkvenom učenju, arhangel Gavrilo objavio Bogorodici da je Duh sveti nju odabrao da bude majka Isusu Hristu. Blagovesti spadaju u radosne događaje i radosne hrišćanske praznike. Slave se uvek 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića. 
Sa ovom blagovešću arhangela, „silaskom Svetog duha na Prečistu Devu“, počinje obnova čovečanstva, a rečima arhangela Gavrila „Raduj se, Blagodatna Marijo, Gospod je s tobom“ otvara se istorija Novog zaveta i počinje preobražaj čovečanstva. Stoga je ovo jedan od najlepših praznika, a i sama reč mu kaže blaga vest odnosno radosno saznanje. Po narodnom običaju, na Blagovesti se ustaje rano pa čak i u ponoć, ili barem u praskozorje, a dan je počinjao pesmom devojačkom.
Devojke bi uoči ovog dana nakupile suvih grančica i drva, od kojih je razbuktavana velika vatra, obično na kakvom brdu ili seoskom raskršću. Uz vatru se veselilo i muško i žensko, a ponegde, uz mlade, i stariji. Bilo je uobičajeno da se vatra na ranilu ili bukari preskače. Vladalo je verovanje da će – ko preskoči ovu vatru biti zaštićen od ujeda zmije. Zbog verovanja da se na ovaj dan bude gmizavci iz zimskog sna, na Blagovesti se nisu spominjale zmije. Uoči Blagovesti, deca su lupala mašicama o gvozdene predmete obilazeći oko kuće, staje i tora i vikala: „Bež’te zmije i gušteri, bež’te zmije i gušteri!“ Koliko se u našem narodu poštuju i slave Blagovesti, govori i verovanje da na taj dan ni ptice u šumi ne svijaju gnezda.
Svetkuju ga najviše žene, zbog poroda, posebno nerotkinje koje se ovog dana mole se Svetoj Bogorodici. Smatra se da od Blagovesti počinje setva jarih žita. Takođe se veruje da je taj dan srećan za kalemljenje voća. Nekada se narod u selima bojao zime, sve dok taj dan ne prođe.
