Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Preobraženje Gospodnje

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Preobraženje Gospodnje, praznik koji u crkvenom kalendaru i među vernicima ima izuzetan značaj.

Preobraženje Gospodnje spada u dvanaest velikih Hristovih praznika. Na današnji dan obeležava se sećanje na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor, kada je on najavio svoje potonje stradanje i slavu.

Danas se prema verovanju, preobražava list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda biva hladnija.

U narodu se smatra da je Preobraženje dan kada se poslednji put kupa u rekama, jer se za ovaj praznik vezuje i smena godišnjih doba. Onoga ko ovo ne poštuje i posle Preobraženja se kupa, uješće zmija, ili će se „pre’laditi i zakačiti neku boleštinu”.

Osim toga, postoji verovanje da se o ovom prazniku celokupna priroda preobražava, pa se kaže: Preobražava se i voda i gora.

Preobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta. Zato je praznična trpeza obogaćena vinom i ribom. Grožđe se deli i na groblju za pokoj duša mrtvih. U crkvenim bogosluženjima praznuje se sedam dana, tokom kojih se pevaju pesme posvećene ovom jevanđelskom događaju.

Veruje se i da se na veliki praznik Preobraženje i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava, a ko to vidi i drugom obelodani – izgubiće razum.

Prema starom verovanju, na ovaj praznik ne treba spavati ni plakati, jer tako privlačimo neprijatna osećanja tokom cele godine.

Postoji i stari običaj da se na ovaj praznik beru lešnici koji se kasnije koriste kao prirodni lek.

Prema starom običaju, devojke i žene danas treba da započnu neki posao kako bi im u narednom periodu sve išlo od ruke.

Postoji običaj da u ponoć treba pogledati u nebo i pomoliti se za zdravlje i blagostanje.