Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Svetog mučenika Stefana Dečanskog – Mratindan.
Sveti mučenik Stefan Dečanski, kralj srpski, sin je kralja Milutina i otac cara Dušana.
Po naređenju neobaveštenog oca bio je oslepljen, a po naređenju lakomislenog sina, u starosti udavljen. Pri oslepljenju javio mu se Sveti Nikola u hramu na Ovčem polju i obećao mu da će mu vratiti vid.
Pet godina proveo je Sveti Stefan u Carigradu kao zatočenik u manastiru Svedržitelja. Svojom mudrošću i trpeljivošću, podvigom i blagodušnošću izazivao je divljenje i monaha i cijelog Carigrada. Kada je prošlo pet godina Sveti Nikola čudotvorno je vratio vid kralju Stefanu, koji je odmah, iz zahvalnosti sagradio hram Visoki Dečani, jednu od najlepših građevina vizantijske umetnosti i srednjovekovne arhitekture na tlu srpske države.
Svoj vek proživio je Sveti Stefan kao pravednik i mučenik i tako ga i skončao 1336. godine. Sa Svetim Savom i svetim knezom Lazarom, Sveti Stefan čini trojstvo najmudrijih, najpožrtvovanijih i najblagorodnijih ličnosti i svetitelja koje je dao srpski narod.
Dani od Đurđica do Mratindana se nazivaju mratinci, odnosno vučji dani, zato što je Sveti Mrata bio zaštitnik vukova. Prema verovanju, Mrata saziva sve vukove i određuje im gde će i koliko ovaca pojesti. On gleda koliko ko radi, a onda veća s vukovima i usmeri ih čije ovce da podave.
Ako na današnji dan domaćin preuzme poslove u kući na sebe, ukućanima će krenuti nabolje. Međutim, ako domaćin ne želi da preuzme obavezu, godina će biti loša.
Veruje se da domaćin koji je grešan i ne poštuje Svetog Mratu, u torovima može da očekuje gladnog vuka. Običaj je da se ovce na taj dan ne izvode iz tora.
Takođe postoji i izreka „Sveti Mrata, sneg do vrata“, kojom se označava početak hladnog i snežnog perioda godine.
