U holu lebanskog Dom kulture, uz poštovanje svih epidemioloških mera, sinoć je otvorena izložba kostima „Džingis Kan i stvaranje savremenog sveta“ autora Tijane Sićević, diplomiranog scenskog umetnika i master umetnika scenskog dizajna.
„Tijana Sićević je diplomirani kostimograf. Diplomirala je 2014. god. na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, sa kostimima za film „Džingis Kan i stvaranje savremenog sveta“. Autor je kostima u deset kratkometražnih filmova prikazanih na raznim festivalima, dok se kao scenograf ostvaruje u dva. Idejni je tvorac kratkometražnog filma „Bez krila“ koji je prikazan na festivalima u zemlji i inostranstvu. Pozorišnim kostimom se bavi kroz devet predstava, od kojih je jednu režirao Nenad Prokić. Vodila je radionicu scenskog kostima na internacionalnom festivalu Artorijum Fakulteta dramskih umetnosti Akademije umetnosti u Slovačkoj. Rođena je u Prištini a živi u Beogradu. Čast nam je da večeras izložbu kostima otvara u našem Lebanu“ – rekla je Ivana Krstić, direktor Doma kulture Radan pozdravivši sve prisutne.
„Jedan od ciljeva izložbe jeste da se savremeni svet edukuje o postojećim predmetima, koji su deo svakodnevnice i podstakne sve posetiove da razmišljaju koje su to karike dovele do napredovanja ili koje su karike podstakle napredak u civilizaciji. Ideja izložbe je da se napravi most između tradicije i onoga što mi danas jesmo kroz mongolsku kulturu. Prilikom posete ove izložbe imaćete priliku da se upoznate sa tradicijom i nastankom Mongolskog naroda, legendama koje prate ovu državu. Odabir reciklažnih materijala je takođe sa jasnom namerom upotrebljen, a to je podsticaj na razmišljanje o ponovnom korišćenju i upotrebi odbačenih stvari i na taj način se doprinosi očuvanju planete Zemlje“ – rekla je u svom obraćanju Emilija Todorov, pozdravivši gošću i autora izložbe Tijanu Sićević.
“Ideja za izložbu je potekla od knjige Džeka Vedenforda, američkog antropologa, krenula sam da istražujem, ono što je karakteristično za mongolski način jeste snaga duha i borbenost i na taj način sam nekako prepoznala da je to nešto što postoji u Srbima i htela sam da podstaknem Srbe da se sete ko su i šta su“- kazala je Tijanu Sićević, zahvalivši se svima na srdačnoj dobrodošlici.
U okviru izložbe predstavljena su tri izvedena jedinstvena kostima, uz umetničke, tehničke i radne skice, koje su nastale proučavanjem mongolske kulture.
Zbog opisa Džingis Kana „kako mu se u očima vidi plamen“, na kostimu izrađenog za njega, korišćen je narandžasti kolorit sa crvenim akcentima. Plava boja, koja se prožima kroz korišćenje tradicionalnih mongoslkih ornamenata, označava poštovanje mongolskog naroda prema nebu. Bakar i ostali metalni elementi, koji se pojavljuju na kostimu dočaravaju njegovu jačinu duha, i pored svih oštećenja i dalje odišu čvrstinom. Mudrost koju je tokom svog života stekao Džingis Kan ogleda se u raskošnoj kapi, gde nam rogovi još jednom dokazuju njegovu upornost i silu, kao i odsustvo straha dok je ponosno hodao ka svojim ciljevima. 
Na samom vrhu kostima ističe se konjski rep koji simboliše verovanje u svetost ove životinje.
Nasuprot kostima slavnog Džingis Kana realizovan je kostim hrabre i nežne žene Borte, velike ljubavi ovog ratnika. Nežnost i duhovnost, koju ona nosi u sebi, prikazana je prelivanjem od bele ka nebo plavoj boji. Intezitet kolorita govori o svim segmentima njenog života i duhovne promene kroz koje je prolazila.
Sa druge srtane jaka crvena na njenim ramenima kao i na dnu rukava priča nam o oštećenjima nanešenim od drugih muškaraca, čvrsto je vežući za grehe zemaljskog sveta.
Treći kostim je kostim njihovog sina i povezuje prethodne dve ličnosti, a opet otkriva mnogo o samom sebi. Forma kostima uzeta je od izvornog kozačkog kostima, jasno ocrtava kojom teritorijom je vladao sin čuvenog Džingis Kana. 
Sa druge strane, tu je prisutnost strela, oružja po kom su amaongoli poznati, vraćajući se na njegovo poreklo. Crna boja i jasno precizne forme govore o strogoći njegovog vladanja.
Na radnim dokumentima mogu se videti kostimografske skice i koji je to put od ideja do realizacije kostima.
Lebanska publika može, u holu Doma kulture Radan, narednih četrnaest dana da pogleda izložbu kostima i kostimografske skice, koje prikazuju put od ideje do realizacije kostima i na taj način zaviri u svet istorije, mongolske kulture i onog što ona sada predstavlja u savrmenom svetu.
infocentarjug.rs
