Sahranjen Fejat Sejdić – "Zbogom naš gospodine"

Kralj trube Fejat Sejdić sahranjen je juče u prisustvu članova porodice, mnogobrojne rodbine i prijatelja na seoskom groblju u Bojniku.

Fejat Sejdić rođen je 20. januara 1941. godine u Bojniku, sa 10 godina prihvatio se trube u orkestru svog oca Kadrije i od tada je svirao sa najpoznatijim muzičarima. Osvojio je veliki broj nagrada i višestruki je pobjednik Sabora trubača u Guči. Stara Jugoslavija bila je ponosna na zvuk trube, a Fejat Sejdić bio je čovek kome su se poveravali veoma značajni muzički zadaci. Od Ministarstvo kulture 2009. godine dobio je državnu penziju za doprinos nacionalnoj kulturi.

 

U porodičnom domu Sejdića, od velikana muzike oprostili su se i predstavnici lokalne samouprave na čelu sa predsednikom opštine Bojnik Nebojšom Nenadovićem. Na poslednji oproštaj od legendarnog trubača došli su mnogi iz Guče, Zaječara, Leskovca, Vlasotinca, Niša, Vranja, Kragujevca, Skoplja, Ljubljane. Plakali su juče svi kada su na poslednji oproštaj zajecale trube.

Na groblju u Bojniku uz zvuke trube njegovog ljubimca i unuka Nebojše, čuvene pesme Luja Amstronga, kojeg je veoma cenio i obožavao, i njegove ‘’Dirlade’’ koju su kraj njegovog odra odsvirali njegovi trubači sahranjen je Fejat Sejdić. Od slavnog i kako je napomenuo, veoma cenjenog, poštovanog i uglednog muzičara kakav je bio Fejat juče se oprostio mladi, talentova i veoma popularni trubač Marko Marković, koji sa ocem Bobanom pronosi slavu južnjačkog melosa, temperamenta i muzike.

  

„Navikli smo da primamo loše vesti sa svih strana, ali ova vest da tebe više nema, bila je najteža i najžalosnija za sve nas. Za tebe truba nije bila samo instrument, Ti si voleo trubu ali je i ona volela tebe. Ceo svet se divio tvom talentu i čarobnim zvucima trube…Bio si stub svoje porodice i ponos Bojnika. Tužni smo, tužna je tvoja Pusta reka, tužna je Guča, tužna je Srbija“ – rekao je u svom obraćanju, u ime lokalne samouprave, Dragoslav Anđelković.

Uz reči Zbogom naš gospodine – oprostile su se uplakane ćerke Fejata Sejdića dok su ostali nemo ćutali slomljeni od tuge i bola.

(ICJ)

Scroll to Top