Nadzor roditelja može biti represivan – i to je danas više moguće nego u vremenu pre pojave interneta. Pre interneta i mobilnih telefona, deca su imala više prostora za sebe – a zabrinuti roditelji nisu mogli da lebde i nadgledaju. Sada, roditelji uz pomoć pametnih telefona i aplikacija mogu da prate svoje dete. To nije nužno loše u današnjem svetu, ali definitivno utiče na to kako se deca podizuju, na razvoj poverenja s decom i na razvoj samopouzdanja – povezanost i individualnost u njima.
S druge strane, to takođe znači da je komunikacije licem u lice sve manje, gde se roditelji i deca ne mogu jedino videti i ne mogu čitati govor/jezik tela – to je realnost kada se komunikacija odvija kroz emotikona. Smajlića i tužića. J L
Nema „pravog“ odgovora na to da li su socijalni mediji dobra ili loša stvar. Mi volimo da ih osudimo kada nas čini nesrećnima, i volimo da ih volimo kada nas učine srećnim. Istina je da su socijalni mediji deo stvarnosti. Na nama je da vidimo kako možemo to iskoristiti u našu korist.
Roditeljska kontrola
Roditeljska kontrola je ključni deo roditeljskog online bezbednosnog alata i odličan je prvi korak u zaštiti deteta na internetu, iako nije jedino rešenje za sigurnost. Razgovaranje sa vašom decom i podsticanje odgovornog ponašanja i dalje su najbolji načini za bezbednost na internetu.
Šta je roditeljska kontrola?
Roditeljska kontrola predstavlja softver i alate koji omogućavaju roditeljima da postavljaju kontrolu nad korišćenjem njihove dece na internetu. Oni će pomoći deci u sprečavanju pristupa neadekvatnim sadržajima na mreži.
Vrste kontrola
Razgovor o „kontrolama“ ponekad može biti zbunjujući. U suštini, postoje tri vrste koje roditelji treba da znaju:
– Kontrole nivoa mreže postavljene su na čvorište ili ruter i primenjuju se na sve uređaje povezane sa tim čvorištem ili ruterom (pokrivajući vaše celo domaćinstvo).
– Kontrole nivoa uređaja podešene su na samom uređaju, kao što je pametni telefon i primenjuje se bez obzira kako i gde je uređaj povezan na Internet.
– Kontrole aplikacija su postavljene na platformi ili na aplikaciji koja se koristi. Primeri ovoga bi bili podešavanja koja se primjenjuju na Google ili YouTube.
Šta oni rade?
Dostupne su mnoge vrste kontrola i oni vam omogućavaju da uradite niz različitih stvari, kao što su:
– Filtrirajte i blokirajte sadržaj koje ne želite da vaša deca vide, kao što su nasilje i pornografija,
– Ograničite informacije koje se dele,
– Postavite vremenske rokove koliko dugo su deca na mreži,
– Kontrolišite vreme dana kada deca mogu pristupiti internetu,
– Postavite različite profile tako da svaki član porodice ima pristupni nivo koji odgovara njemu.
Projekat „Svi treba da znamo“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
