Pravoslavni vernici slave danas Ivanjdan, kao spomen na proroka Jovana Preteču i Krstitelja, koji je najavio Hristov dolazak.
Sveti Jovan Krstitelj bio je jedan od proroka jevrejske sekte Nazarećana. Prema hrišćanskoj legendi, on je krstio Isusa Hrista u reci Jordan. Srbi ga posebno poštuju i kao zaštitnika kumstva i pobratimstva. Narodno praznovanje Ivanjdana potiče iz prethrišćanskog perioda, od ratarskog kulta u kojem se slavi sunce kada u vreme letnje dugodnevice isijava najveću snagu, kao i početak žetve.
U predvečerje toga dana, u mnogim slovenskim krajevima palile su se po brdima ivanjske vatre (kresovi) oko kojih se igralo i pevalo.
Narodni običaji i verovanja
Među nizom predivnih starih srpskih običaja na ovaj dan izdvaja se branje lekovitih trava i pletenje venaca od ivanjskog cveća. Devojke na današnji dan svaka u svoj venac upliću i po jednu crvenu ružu. Srbi veruju da je današnji dan toliko veliki praznik da se sunce triput zaustavlja.
Veruje se i da voda na današnji dan dobija posebnu moć, pa se svi kupaju u rekama, potocima, jezerima. Bilje i trave imaju pojačana lekovita svojstva. Zato se bere lekovito bilje i pletu venci, koje se čuva u kući kao lek protiv raznih boleština.
Devojački praznik
Ivanjdan se može nazvati i Devojačkim praznikom jer je čitav niz rituala poveren devojkama. U mnogim našim krajevima, noć uoči Ivandana devojke pale ivandanjske vatre, beru cveće i trave, pevaju i pletu vence. Devojke iz Gruže palile su s večeri živu vatru ili kres, a s vencima ivandanjskog cveća celu noć su igrale i pevale.
U ranu zoru su se razilazile, a svaka je nosila ugarak iz vatre, a ispleten venac bi stavljala na vrh kapije. Slično se radilo i u čačanskim selima. Sve se to radi u šali pa je devojački smeh i cika odzvanjao u noći. Ovde se takođe veruje da ove noći treba hvatati svice i nositi kući. Lepe mlade Gružanke na ovaj dan su u saksiji sejale po malo žita, a na Petrovdan gledale kako je niklo.
Srbi veruju i da se venčići od jovanove trave dan posle praznika kače iznad ili sa desne strane kućnih vrata. Oni štite dom od zla, uroka i nesreće čitave naredne godine.
Vinogradari danas praznuju
U vinogradima se na današnji dan ništa ne radi. Čak u vinograd ne ulaze ni tri dana pre ni tri dana posle Ivanjdana. Kažu da tih sedam dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan.
U crkvenom kalendaru današnji praznik obeležen je crvenim slovom, što znači da spada u red zapovednih praznika.
Na freskama i ikonama sveti Jovan je predstavljen u odori od kamilje dlake, sa štapom na čijem je epitrafilju napisano: „Pokajte se, jer se približi carstvo nebesko“.
Veoma česta ikona u našim crkvama i manastirima je i Bogojavljenje na kojoj je prikazano krštenje Gospodnje, kao i sveti Jovan kako u levoj ruci drži svoju posečenu glavu.
Sveti Jovan se praznuje više puta u godini: 7. jula – Ivanjdan – rođenje Svetog Jovana, 11. septembra – Usekovanje glave, 6. oktobra kada se obeležava svetiteljevo začeće i 20 januara kada se slavi spomen na ovog sveca.
