U utorak 22. Oktobra u beogradskom hotelu Holiday Inn, održan je Deseti CEI Forum zdravstvenog velnes i spa turizma.
Glavna tema 10-tog Regionalnog forum zdravstvenog, velnes i spa turizma bila je “Očuvanje kulturnog nasleđa oko termomineralnih izvora, razvoj velnes turizma zasnovanog na banjskom kulturnom nasleđu i tradiciji u zemljama članicama centralne i jugoistočne Evrope”.
Ispred opštine Medveđa, forumu je aktivno učestvovao predsednik opštine Nebojša Arsić, a ispred Specijalna bolnica za rehabilitaciju Gejzer, u Sirijanskoj banji panelu je prisustvovao direktor Zoran Radenković. Oni su zajedno sa ostalim predsednicima opština sa banjskom ponudom, razmenili iskustva i predložili formiranje mreža banja i uspostavljenje saradnje destinacija svih banje koje se baziraju na rimskoj tradiciji.
Učesnike Foruma iz 10 zemalja u ime organizatora pozdravila je predsednik Velnes klastera Srbija Nataša Ranitović, koja je ukazala na značaj povezivanja banjskog, velnes i spa turizma sa kulturnim nasledjem.
Forum je otvorio dr Miroslav Knežević, državni sekretar za turizam u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije.
Banje, dodao je, doprinose održivom razvoju i načinu života koji se bazira na prevenciji. Što više ljudi odlazi u banje radi prevencije, tim se više smanjuju i troškovi u sistemu zdravstvene zaštite!
Sijarina SPA
Jelena Djurić, Viši arhitekta iz Sijarina SPA projektantske kuće Aqua Arts Akvamarin iz Beograda, govorila je o arhitekturi u Sijarinskoj banji i bazenima. Ona je predstavila kombinaciju rimskog nasledja i modernog doba u Sijarina SPA, gde su korišteni isključivo prirodni materijali. Pritom su bazeni, sobe za opuštanje i drugi sadržaji izgradjeni u skladu sa rimskim dobom. Podsecamo, izgradnja modernog spa centra u Sijarinskoj Banji, (treća najtoplija banja u Srbiji, sa temperaturom vode od 72 ºC), o čemu je eKapija pisala, prema rečima ministra zdravlja Zlatbora Lončara, trebalo bi da počne krajem ove godine. Koncept budućeg, modernog wellness centra Sijarina spa zasnivaće se na rimskom kulturnom nasleđu tog kraja i odisaće detaljima iz doba Starog Rima.
Lekovitost termomineralnih voda primećena još u antičkom dobu. Stari Grci i Rimljani putovali zbog voda radi lečenja. U tome se nalazi i veza izmedju antičkog i savremenog turizma.
Kulturna baština i spa tradicija
Kulturna baština i spa tradicija teme je prvog panela na kome je pored predstavnika iz Nisa, Arandjelovca, Severne Makedonije,Bugarske govorila i Arheolog Julijana Pešić koja je predstavil bogato rimsko nasledje u leskovačkom kraju, s posebnim osvrtom na Sijarinsku banju, koja danas zauzima značajno mesto na mapi srpskih banja. Predstavila je nekoliko lokaliteta na kojima su pronadjena naselja i utvrdjenja iz rimskog perioda i govorila o viševekovnoj tradiciji korišćenja lekovitih voda. Otkriveno je čak 26 lokaliteta iz rimskog perioda, medju kojima su u ostaci termi, odnosno kupatila, od kojih je jedino istražena dva u Caričinom gradu koja potiču iz šestog veka. Kupatila nisu služila samo za kupanje, već i za druženje.
Za jedno velnes i zdravstveno putovanje u Nemačkoj izdvoji 2.000 evra. Svaki gost ostvari u proseku četiri ipo noćenja, aiko je za promenu u telu i duhu potrebno najmanje tri nedelje boravka u banji ili velnes centru i da se to ponovi nakon dve godine.
Aktuelni trendovi u velnes turizmu tema su drugog panela.
Michael Wallace, Spa, medicinski i velnes konsultant iz madjarske turističke agencije govorio je o zdravstvenom turizmu i potrebi da ljudi rade na ebi da budu aktivni. Valas je govorio o sreći i mentalnom velnesu i njihovom uticaju na dug život. Ako smo okruženi dobrim, upešnim ljidima, živimo duže. Za to su bitni i porodica, okruženje u kome živimo. Emocije su važan deo čoveka, rekao je Valas i naglasio da postoje i drugi fatori. Možemo da imamo sve najbolje, telo, kuću, posao, ali ako imamo loš odnos sa supružnikom to će uticati na to kako se osećamo. Ljudi se okreću trenutnim zadovoljstvima, kao što su pušenje, kupovina, koja ne menjaju naše duhovno stanje. Ljudi, savetuje, treba da kontrolišu ta trenutna zadvoljstva da bi menjali svoje mentalno zdravlje, o čemu u vodili računa i stari Rimljani. Sve ovo treba da prepoznaju i zaposleni u banjama. Ljudi idu u banje i zbog mentalnog zdravlja. Medjutim, mnoge banje su bučne pa nema pravog opuštanja te, kako je istakao, i o tome treba voditi računa.
Evropska tradicija banja duga više od 2.000 godina.
Banje, rimska tradicija i održivi razvoj
Joakim Liber, počasni Generalni sekretar Evropske spa asocijacije (ESPA), Nemačka, rekao je da je formirana marketinška mreža banja i uspostavljena saradnja brendova. Ali, mreža destinacija još nije dovoljno jaka, a sve banje koje se baziraju na rimskoj tradiciji, kako je primetio, zajedno mogu mnogo da postignu. Savetovao je da se banje s rimskom tradicijom ujedine u različitosti. To znači, kako je objasnio, da je svaka jedinstvena, ali joj je zajediničko rimsko poreklo. Kao primer dobre prakse u oblasti Rimskih termalnih banja, odnosno banjskog, velnes i spa turizma naveo je Vrnjačku banju.
V.Stojičić, Info centar juga
