Srpska pravoslavna crkva i crkve koje poštuju julijanski kalendar danas proslavljaju najradosniji hrišćanski praznik, dan rođenja Hristovog – Božić.
Na Božić hrišćani idu na bogosluženja. Pravoslavni idu na jutrenje i Liturgiju, pričešćuju se, a zatim dolaze kući, gde je spremljena bogata trpeza. Tog dana praznuju u svom domu sa polaznikom (izabranim gostom – uobičajeno je da je to muško kršteno dete).
Žene su dan pre pripremile bogati božićni jelovnik, a ručak je bio svečan i bogat pa je za stolom okupljao celu porodicu.
Posle ručka odlazilo se čestitati rodbini i prijateljima, a potom ostalim meštanima. Koledanje ili čestitarenje činilo se pevajući tradicionalne božićne pesme, a čestitare bi se često darivalo.
Mladići su devojkama često kao tradicionalni božićni poklon poklanjali tzv. božićnicu, ukrašenu jabuku. Prvi posetilac koji bi posetio kuću na Božić, tzv. polaznik ili položajnik, trebalo bi da je zdrav, krepak, veseo što bi domu donelo sreću. Često su se unapred domovi dogovarali o „slučajnom“ posetiocu kako se ne bi izazvala nesreća. Ako bi pak na Božić padala kiša, verovalo se da će uroditi sve što se okopa motikom.
Naredni dani po Božiću su praznici i oni su takođe imali svoje običaje. Pravoslavni vernici drugi dan proslavljaju Sabor Presvete Bogorodice, a treći dan Božića se obeležava kao praznik Svetog Stefana, prvomučenika koji je bio kamenovan zbog svoje vere. U narednim danima će verni proslaviti Obrezanje Hristovo, a zatim Bogojavljenje.
(ICJ)
