Miljan Marković, učenik lebanske Gimnazije, boravio je tokom jula u Sjedinjenim Američkim Državama u okviru Međunarodnog letnjeg programa Bendžamin Frenklin koji podrazumeva intenzivni akademski program na koledžima i univezitetima u SAD. 28 dana provedenih u Americi, Miljan će kako kaže pamtiti celi život, jer je boravak u okviru ovog programa jedno veliko iskustvo za mlade ljude iz Evrope.
State Department i Odeljenje za omladinske programe Biroa za obrazovanje i kulturu zajedno sa američkom Ambasadom u Beogradu svake godine omogući jednom srendjošlokcu da mesec dana provede u SAD-u u okviru međunarodnog letnjeg programa za mlade lidere. Program je dobio ime po legendarnom Američkom državniku i diplomati Bendžaminu Frenklinu, čiji život i karijera predstavljaju nadahnuće svima koji rade na jačanju međunarodne saradnje.
Ove godine je 55. srednjoškolaca, 45 iz Evrope i 10 iz Amerike, 4 nedelje provelo u Sjedinjenim Američkim Državama. Srbiju i Lebane ove godine predstavljao je Miljan Marković, učenik 4. razreda Gimnazije u Lebanu.
Za program je, kako smo već pisali, saznao tokom boravka u IS Petnica sasvim slučajno poslednjeg dana za prijavu. Napisao je dva eseja na temu zašto misli da je idealan kandidat za ovaj program i odgovorio na 30-ak pitanja, prošao dva kruga selekcije i polovinom februara dobio obaveštenje da će ove godine imati priliku da poseti SAD i stekne nova životna iskustva.
Na put su krenuli 30. juna gde su najpre ovi mladi ljudi nekoliko dana proveli na Univerzitetu Wake Forest u Severnoj Karolini a potom u Filadelfiji i Vašingtonu.
Za portal Info centar juga Miljan je ispričao utiske sa ovog putovanja.
„Nakon žurke dobrodošlice smestili su nas u najnovijem delu studentskog doma, gde je svaka soba verovatno veća od prosečnog stana u Srbiji. Odmah sutradan krenule su intenzivne aktivnosti i upoznavanje sa kampusom. Jedna od prvih aktivnosti bila je ta da su nam dali slike nekog dela kapmusa a mi smo trebali da odemo da pronađemo taj deo i da se slikamo, a sve sa ciljem da vide koliko smo snalažljivi da pronađemo mesto koje nam je nepozanto.“
Svaki dan im je bio isplaniran do najsitnijih detalja i bili su tematski, te su tako podeljeni u tri grupe, imali debate i radionice na temu migracije, zaštite životne sredine i odnosa prema prirodi.
„Na ovim interaktivnim radionicama predavači, posle uvodnog dela koji traje veoma kratko, odmah i nas uključuju a sve zato jer su hteli da čuju naše mišljenje na ove teme i kako bi smo rešili neki problem, tako da su sva predavanja veoma interesantna i dinamična jer mi međusobno razmenjujemo mišljenja i neka svoja iskustva“ prenosi nam Miljan svoja iskustva.
Pored predavanja skoro svako veče imali su i vannastavne aktivnosti koje nisu vezana za predavanja.
„Tako smo jedno veče imali nešto poput olimpijskih igara onako kako su se održavale u staroj Grčkoj. Dali su nam oklope, koplja i ostalu opremu za sportske discipline. Od tih vannastavnih aktivnosti meni je najinteresantnije bilo predavanje i radionica o filmu. Došao je profesor sa fakulteta koji je doneo pravu filmsku opremu i posle teoretskog dela pokazao nam kako izgleda proces snimanja filmske scene i to do najsitnijih detalja.“
Nakon nekoliko dana provedenih u Severnoj Karolini na Univerzitetu Wake Forest posetili su i Filadelfiju gde su pored upoznavanja grada imali priliku da posete i muzej u kojem je izloženo sve u vezi sa životom i radom Bendžamina Frenklina čiji život i karijera predstavljaju nadahnuće svima koji rade na jačanju međunarodne saradnje. Danas, iako je prošlo 300 godina od Frenklinovog rođenja, njegov život inspiriše mlade širom sveta. Kao diplomata i štampar iskoristio je moć diplomatije i medija da vidi kako Amerikanci i Evropljani vide jedni druge i ostatak sveta.
„Tokom dva dana provedenih u Filadelfiji posetili smo radionicu za štampanje u kojoj je Frenklin radio jer se on time bavio pre početka bavljenja diplomatijom. U muzeju koji je vezan za život i rad Bendžamina Frenklina imali smo priliku da se upoznamo sa skoro svim detaljima iz njegove bogate biografije.“ ističe ovaj mladi gimnazijalac.
Nakon Filadelfije usledila je poseta Vašingtonu gde su se ovi mladi ljudi upoznali sa svim važnim znamenitostima ovog grada. „U Vašingtonu ima zaista dosta toga da se poseti i prosto je nemoguće sve obići za nekoliko dana. Nešto što je najzanimljive što smo posetili u Vašingtonu je obilazak muzeja Holokausta i poseta State Departmentu. Tu smo imali simulaciju diplomatske aktivnosti. Bili smo podeljeni u nekoliko grupa i morali smo da pokušamo da diplomatskim putem rešimo problem. Svako je imao neku organizaciju ili državu za koju je bio vezan. Moja grupa imala je zadatak da reši problem gde je jedna religijska manjina prognana iz svoje države u susednu državu. Država iz koje potiče ta manjina negira da su ih proterali.U ovaj problem između država umešale su se i velike sile koje imaju snažan ekonomski uticaj na njih, kao i NVO. To je i jedan od ciljeva ovog programa da oni vide kako bi smo mi rešili ovaj koplikovani problem. I posle burnih diplomtaskih aktivnosti i pregovora ipak nismo došli do rešenja ove komplikovane situacije.“ Miljan ističe da mu je ova radionica bila veoma interesantna jer su se poistovetili sa ulogom diplomate koji brani stavove svoje zemlje i shvatili da to ni malo nije lak zadatak.
U Vašington su imali priliku da posete i Capitol Building Dom kongresa i sedište zakonodovane i izvršne vlasti SAD-a.
Posle 4 dana provedenih u Vašingtonu 13. jula su svi srednjoškolci preostalo vreme boravaka u SAD-u otišli u svoje porodice u koje su bili raspoređeni. „Svaka porodica je imala plan i program šta će da radi tih desetak dana koliko smo mi kod njih. Ja sam bio u porodici sa polaznikom iz Moldavije. Moram da naglasim da oni to rade na dobrovoljnoj bazi, odnosno bez ikakve novčane naknade. Tokom boravka u porodici mogli smo da napravimo paralelu kako izgleda život u prosečnoj američkoj porodici i koliko se razlikuje od života kod nas. Prve dve nedelje smo boravili na Univerzitetima i nismo mogli da osetimo kako izgleda život u americi a to smo tek osetili tokom boravka u porodici. Bilo šta da smo radili uvek smo razmenjivali iskustva kao se to radi kod njih, kako u Srbiji, a kako u Moldaviji.“
Sa porodicom su proveli deset zaista zanimljivih dana, gde su svaki dan imali razne aktivnosti. Išli su na bejzbol utakmice, posetili su zabavni park, restorane… Miljan ističe da oni veoma malo znaju o Srbiji, a i o Evropi. Veoma su srdačni i gostoljubivi, ne samo porodica već i ljudi na ulici, u prodavnici, restoranima …
„Ovo iskustvo je veoma važno za sve nas. Dosta toga smo naučili jer smo imali radionice koje su bile kao prava predavanja na njihovim univerzitetima. Ono što ,po mom mišljenju, nedostaje u našem školstvu jesu debate na čemu oni veoma insistiraju. Njihov obrazovni sistem se dosta razlikuje od našeg jer oni insistriaju i na vannastavnim aktivnostima, kao što je npr pomoć zajednici. Studiranje kod njih je način života, useliš se u mali grad, postaneš član te zajednice, baviš se volontiranjem. Prve dve godine na njihovim univerzitetima se pronalaziš i biraš časove koji tebi odgovaraju, a posle se opredeljulješ za neku struku. Dakle prate se interesovanja studenata. Jedina mana na njihovim univerzitetima, ako to može tako da se kaže, jesu previsoke školarine. Školarine se kreću po nekoliko desetina hiljada dolara što je skupo i za amerikance. Oni tamo podižu kredite koje posle vraćaju po 20 godina.“
Kako kaže najviše se družio sa drugarima iz Španije, Švajcarske, Malte i Crne Gore.
„Poslednja nedelja nam je bila najteža jer smo se svi već negde pronašli i zbližili i došlo je vreme za rastanak, ali smo ostali u kontaktu preko društvenih mreža, što je velika prednost današnjice.“ zaključuje Miljan Marković.
Dodaje da pored predivnog iskustva ipak mu je nedostajala porodica i društvo koje zna čitav život jer, kako kaže, ne možeš isto da se šališ sa nekim koga znaš celi život i sa nekim koga si tek upoznao.
On ističe da kad bi svako doživeo ovo iskustvo verovatno bi mnogo drugačije gledao na život. Ovo iskustvo Miljan će kako kaže pamtiti celog života i preporučuje svima da naredne godine konkurišu i pokušaju da odu ne samo u SAD nego i u druge zemlje u Evropi koje organizuju slične programe.
