Živimo u svetu u kojem kvalitet informacija koje dobijamo u velikoj meri određuje naš izbor i utiče na naš život. Medijska i informaciona pismenost povećavaju sposobnost ljudi da uživaju u svojim osnovni ljudskim pravima, posebno izraženim u članu 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima u kojoj se kaže: „Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja“.
„Prenošenjem veština medijske pismenosti učenicima, nastavnici se nalaze u ulozi zagovornika informisanog i racionalnog građanskog društva, a takođe, obučavajući učenike veštinama medijske pismenosti, učestvuju u stvaranju obrazovnog sistema u čijem centru nije sam nastavnik, već i znanje. Nastavnici će izvesnije da prihvate smernice o razvoju medijske pismenosti ako ga povežu sa pedagoškim strategijama koje unapređuju tradicionalne školske predmete. Podsticanje promena u obrazovnom sektoru koji će proisteći iz uvođenja medijske pismenostii njihovog uticaja na profesionalni razvoj su važni ciljevi ovog programa i kompetencija ponuđenog okvira“ – stoji u UNESCO-voj smernici o medijskoj pismenosti za nastavnike.
S jedne strane, informaciona pismenost naglašava važnost pristupa informacijama i etičku upotrebu takvih informacija. Sa druge strane, medijska pismenost naglašava mogućnost razumevanja medijskih funkcija i procenjuje kako se te funkcije izvode.
Istraživanje Medijska pismenost u Srbiji, koje je sproveo Biro za društvena istraživanja (BIRODI), pokazalo je da postoji lažni utisak o stepenu medijske pismenosti među ispitanicima. Istraživanje je sprovedeno u periodu od 29.oktobra do 24. novembra 2013. godine na uzorku od ukupno 3.227 ispitanika − učenika trećeg i četvrtog razreda srednjih škola, profesora građanskog vaspitanja, studenata novinarstva i novinara. Najveći broj srednjoškolaca, čak 60,4 odsto njih, najčešće se informiše putem interneta, njih 36,3 odsto kao izvor informacija najviše koriste društvene mreže, a 24,5 odsto televiziju. Kada su upitani koliki je, prema sopstvenoj proceni, uticaj medija na njihovo mišljenje, srednjoškolci su ga ocenili kao relativno mali. Sa druge strane, kada im je isto pitanje postavljeno o ljudima iz njihove okoline, rezultati su bili drugačiji. Studenti, kao i srednjoškolci,u najvećoj meri koriste Facebook, a zatim Twitter, Instagram, Google+, LinkedIn. Glavni zaključak istraživanja Medijska pismenost u Srbiji jeste sveopšti privid medijske pismenosti. Mladi za sebe misle da su kritički nastrojeni prema medijima, ali, sa druge strane, objektivnost vesti mere prema broju medija koji su preneli vest. Neophodnom se pokazala edukacija za opštu medijsku pismenost svih aktera, a naročito edukacija o novim medijima i društvenim mrežama. Neophodno je i podizanje svesti o moći primalaca informacija, jer je većina ispitanika izjavila da mediji nemaju kvalitet, ali i da oni nemaju utisak da to mogu da promene.
Da škole moraju imati svoju ulogu u mediskoj edukaciji dece, govori sve veći broj roditelja. Pa se postavlja pitanje – kako osposobiti nastavnike u današnjem digitalnom svetu gde se tehnološke promene dešavaju na dnevnom nivo? Jer medijska pismenost nije kao matematika u kojoj su 1+1=2. Čitanje i pisanje se više ne dovode u pitanje kao i razumevanje znakova i simbola. Ono što je izazov jeste značenje pročitanog, odgledanog, odslušanog. Medijska pismenost zahteva malo više razmišljanja i introspekcije kod učenika.
U ovoj eri lažnih vesti, teorije zavere, internet prevara, alternativnih činjenica i pristrasne novinske propagande, kako možemo surfovati kroz ove talase informacija koje nas svakog trenutka zapljuskuju?
Dakle, kako nastavnik da prenese ovo važno znanje svojim učenicima?
Prva saznanja o svetu smo stekli tako što smo postavljali pitanja. Postavljanjem pitanja o pravim stvarima, učenici će biti na dobrom putu da formiraju kritički način razmišljanja.
“Nastavnici/nastavnice i profesori/profesorice u pripremi i realizaciji nastave i vannastavnih aktivnosti (na primer školski mediji) na svim nivoima obrazovnog procesa uključe nove digitalne medijske tehnologije koje doprinose obrazovnim promenama i poboljšavaju učinaka i ishodišta u obrazovanju na svim nivoima kao dobre osnove za razvoj svesne i kritičke ličnosti učenika i učenica koji umeju da na kreativan način razumeju, ali i sami koriste, nove digitalne medijske tehnologije od najnižeg uzrasta do kraja formalnog obrazovanja” – zaključci su istraživanja “Medijska pismenost dometi i perspektive” – Novosadske novinarske skole
Nastavnici moraju dati učenicima alate i veštine koji im trebaju u razvrstavanju I snalaženju između pouzdanih i nepouzdanih izvora medija. Nastavnici bi mogli da gledaju različite vesti sa svojim učenicima kako bi odredili ko je stvorio poruku, zašto je poruka napravljena, gde je distribuirana, koje su tehnike korišćenje kako bi se privukla pažnja, koja je tačka gledišta predstavljena i još mnogo toga.
Naš primarni cilj je da naučimo decu da kritički razmišljaju o sebi i svetu. Da bi to bilo moguće, moramo im dati odgovarajuće alate, veštine i znanja kao i slobodu i vreme za razgovor kako bi došli do spostvenih zaključaka.
U rezultatima Istraživanju o medijskoj pismenosti – Media Reform Centra iz Niša , veoma je upečatljivo to što su na pitanje da li su u nastavi koristili nove medijske tehnologije i da li su ih profesori podsticali na korišćenje čak 70% učenika odgovorilo je da su to činili veoma retko ili gotovo nikada, dok više od polovine anketiranih profesora tvrdi da je nastava osavremenjena.
Članci su rađeni u okviru projekta „ZNAJ I TI“ – Istraživačko novinarstvo u cilju povećanja medisjke pismenosti stanovnika opštine Medveđa i Jablaničkog okruga, koji finansijski podržava opština Medveđa a realizuje UG „Info centar juga“
