„I na internetu kao i u realnom životu treba poštovati pravila ponašanja, sopstveno i tuđe dostojanstvo“ – Marija Đorđević – psiholog Srednja Škola Svetozar Krstić Toza – Vučje
– Savremene tehnologije, roditelji i deca. Kako ovaj trougao odnosa menja ponašanje, navike i vrednosti dece?
Previše je tehnologije oko nas. Tehnologija jeste izazov za decu. Želja za računarom je zasnovana kod deteta isključivo na njegovoj radoznalosti. Samom kupovinom računara i smart telefona detetu smo dali ne samo skupu već i opasnu igračku u ruke. Pitanje je, koja je sada, tu uloga roditelja? Potrebno je da roditelji reaguju u skladu sa detetovim interesovanjima i njegovu maštu usmere na brojne kreativne mogućnosti koje internet pruža. Na internetu postoje sadržaji različitog karaktera, od edukativnih do neprimerenih. Izbor je naš i isključivo od nas zavisi šta ćemo kliknuti i pogledati. Ukoliko je dete od malena usmeravano da se bavi znanjem,učenjem, istraživanjem, konstruktivnim načinom rešavanja problema, kreativnošću, naravno da će tako nešto potražiti i na internetu. Ali, šta je to što roditelji usađuju svojoj decu kroz vaspitanje? Činjenica je da se sve manje zapravo i bave svojom decom, nije im objašnjeno šta je dobro, a šta loše, kao i koje bi posledice onog lošeg bile. Deca su otuđena od svojih roditelja. Tačno je da su roditelji prezauzeti, ali su i dalje roditelji svoje dece! Lako je dati telefon detetu u ruke a još je lakše dozvoliti mu da sate i sate provodi na internetu. Bitno je da je dete kod kuće, mirno i ne „smara“ roditelje koji su prezauzeti!!!
Važno pitanje je i uticaj samog internet sadržaja na formiranje stavova i mišljenja kod male dece. Deca u školskom uzrastu su tek u procesu razvoja kritičkog i apstraktnog razmišljanja pa zato ono što vide na internetu može da utiče na to kako razmišljaju i kakve stavove formiraju. Zadatak roditelja je da saznaju šta im deca rade na internetu, da diskutuju o aktivnostima i sadržajima i upute ih kako da kritički procenjuju sadržaje do kojih dođu.
– Kako prevelika upotreba interneta utiče na socijalizaciju dece? Virtuelni svet postaje mesto virtuelnog nasilja. Koji problemi se javljaju na ovom novom terenu sa kojima se suočavaju deca?
Danas internet, a samim tim i društvene mreže, postaju sve više sredstvo za socijalizaciju dece. Lako je dete ostaviti pred računarom dok se roditelji bave svojim obavezama, jer su deca naizgled bezbedna zato što su u kući. Veliki broj roditelja i ne poseduje dovoljno znanja, a ni vremena, da bi mogli da upute dete kako da se ponaša na internetu.
Zavisnost od internet je očigledana . Tehnologija negativno utiče na kognitivni razvoj .Tokom dugotrajne i česte upotrebe kompjutera, smart telefona,deci slabi koncentracija što izaziva problem s pažnjom I smanjenim strpljenjem, pa su deca često razdražljiva, potom postaju nasilna i agresivna. Takođe, drastično se smanjuje sposobnost maštanja, samim tim se i kreativnost dovodi u pitanje. Mozak, jednostavno, postaje lenj.
Postavlja se pitanje da li je internet „tihi ubica“ zdravih socijalnih odnosa? Da li postaju usamljeni u „gomili“? Kako je moguće da trinaestogodišnjak ima sedam stotina „prijatelja“ na fejsbuku? Ko su ti prijatelji?
Veliki broj „prijatelja“ na društvenim mrežama i njihova umreženost zapravo potencira površnost, bezličnost, slobodu izrazavanja, ali i mogućnost „on-line“ maltretiranja. Šta to znači? U normalnoj međuljudskoj komunikaciji postoje jasna pravila ponašanja, samokontrola, razvijanje bliskosti i intimnosti sa osobom sa kojom se komunicira,razvija empatija itd. Na internetu se dešava suprotno. Može se izgovoriti i ono što u realnosti nikada ne bi bilo rečeno, dete koje se plaši može delovati hrabro… Ali, zabrinjavajuće je što se registruje sve veća učestalost vrnjačkog nasilja, što podrazumeva podsticanje mržnje, uznemiravanje, vređanje,kao i širenje uvredljivih komentara, fotografija, tekstova, video klipova.
Problem je u tome što veliki broj dece nije u stanju da ga prepozna, a potom prijavi roditeljima, kao i što u tome ne postoje granice i pravila ponašanja. Uvreda ili ismevanje nekoga ili nečega, ili pretnja može se uvećavati i velikom brzinom širiti među decom do značajnih razmera koje ugrožavaju integritet i bezbednost deteta. Kod dece ne postoji svest o posledicama, jer često govore „da su se malo šalili’, a psihološke posledice mogu biti evidentne – strah, izbegavanje odlaska u školu ili dvorište, nesanica, nervoza, „zatvaranje“, jer se često osećaju krivim.Upravo zbog toga je potrebno upozoravanje i nadzor od strane roditelja kako ne bi došlo da nesporazuma i eskalacije mogućih problema u komunikaciji među decom.
U poslednje vreme najpopularnija forma fotografije na internetu je takozvani selfi – opsednutost fotografijama – bitni su komentari vršnjaka i prebrojavanje “lajkova” kojima se potvrđuje popularnost. Neretko, kada shvate realnost situacije, da je ta popularnost samo virtuelna, deca često postaju razočarana i depresivna.
– Kao psiholog, koje savete biste dali deci, a koje roditeljima, kada je bezbedno korišćenje novih tehnologija u pitanju?
Neophodne su mere opreza. Potrebno je voditi računa o tome koliko dete provodi vremena za kompjuterom ili mobilnim telefonom, ko su mu prijatelji i koliko ih je, proveriti da li postoje sadržaji koji ukazuju na agresivno ili seksualno nasilje i ako postoje sačuvati ih kao dokaz radi preduzimanja mera za sprečavanje nasilja. Naučiti dete da ne odgovara na provokacije i da ume da prepozna sumnjive poruke, navoditi primere takvih poruka i onih koje mogu da izazovu neprijatna osećanja. I na internetu kao i u realnom životu treba poštovati pravila ponašanja, sopstveno i tuđe dostojanstvo, i ne zaboraviti na kućno vaspitanje.
Projekat „Svi treba da znamo“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
