Samo što je ušao na „Farmu“, Kristijan Golubović je otvrio dušu pred učesnicima rijalitija i pričao im o godinama provedenim iza rešetaka. On se osvrnuo na hapšenje ispred crkve Svetog Marka, ali i o tome kako je prvi put uhapšen kada je imao samo 11 godina. Golubović je takođe pre nekoliko godina priveden zbog trgovine sa narkoticima, za šta tvrdi da mu je namešteno.
– Zamislite da jedno malo stvorenje dođe i kaže kako joj je Kristijan rekao da u crkvi uzme heroin, stavi u brushalter i ode 17 kilometara dalje kod moje majke da joj preda to, a Kristijan u tom trenutku sa drugom pali sveću u crkvi. Hajde da legnem dole ako će ti biti satisfakcija da ti hapsiš Kristijana Golubovića. Ja ležim, a za volanom mog džipa je moj školski drug. Oni ne znaju šta će da rade sa mnom, uhapšen sam a nemam ništa kod sebe – priča Kristijan.
U momentu kada se borio sa policijom majka ga je čekala kući kako bi se pozdravila sa sinom, jer je ona trebala da putuje za Nemačku.
– Zvoni neko na vrata stana, majka otvara misleći da sam ja stigao, kad ispred neka mala devojka. Šta da radi moja majka sa tim? Da meri u manje paketiće? Policija hapsi i nju i zbog toga provodi 8 meseci u zatvoru. Kad sam je video na suđenju jedva sam je prepoznao. Doživela je infarkt, dobila dijabetes, nije ličila na moju majku. Tada sam rekao da ću ubiti sudiju i sve druge ako je ne puste. Oni su želeli da ja priznam da sam kriminalac iako nisam. Majka dobija odštetu, a ja 14 godina zatvora. Priča je bolesna – pričao je Kristijan dok su ga farmeri pažljivo slušali. Maja Nikolić ga je upitala kako je sve počelo, na šta joj je on odgovorio da prvi put uhapšen sa samo 11 godina.
– Sa 11 godina me na času inspektor protivpravno lišava slobode. Odvode me u stanicu gde me maltretiraju. Gase mi 21 cigaretu o telo, lupaju šamare, krvarim. Direktor škole se smeje i daje me razrednom koji je okoreli komunista. Krećem iz škole jedan dan, zaustavljaju me i pitaju gde su zlatnici, ja ne znam o čemu se radi uopšte i oni me hapse – rekao je on, dodavši da se sve sve dogodilo jer je neko iz bibliotke predsednika grada Beograda ukrao pomenute zlatnike. Neko je rekao da je to učinio Kristijan, i tada je sve počelo.
– Tada počinje sve. Pošto sam bio vezan za neku bravu, kada su izašli odšrafio sam i sa sve lisicom na ruci polako izašao i otišao ka kući. Taj strah, tu mržnju, tu tremu ne mogu da vam opišem. Otišao sam kući i kroz prozor upao kod majke. Uhvatio sam je za ruke i rekao „Majka, niko me od danas neće udarati“. Žena je počela da plače, nije znala šta se događa ali od tog dana počinje sve – završava Kristijan koji ističe da mu je krivo što je sve tako ispalo jer je imao želju da bude pilot ili hirurg.
