Šljiva je voćka od koje se pravi rakija, ono po čemu smo mnogima poznati! Takođe od nje se mogu praviti razne poslastice, napici i jela i jedna je od omiljenih voćaka bez koje je teško zamisliti leto! Evo koliko je šljiva zdrava i kako najbolje možete da je iskoristite.
Na vrhu liste 24 vrste voća sa najjačim antioksidansnim delovanjem nalazi se upravo šljiva (Prunus domestica), čija sezona počinje u drugoj polovini leta. U našem narodu ovo voće izuzetno je rasprostranjeno. Okrugle su ili ovalne, najčešće modroplave boje, ali zavisno od sorte, mogu biti još žute i crvene.
Šljiva potiče iz roda Prunus, kom pripadaju breskva, kajsija, nektarina, višnja i trešnja. Latinski naziv joj je Prunus domestica, a smatra se da poreklo vodi sa obala Kaspijskog mora.
Zbog ukusnog i lepog izgleda, kao i vrednih sastojaka koje poseduju, šljive su vrlo popopularno voće. Ovaj sladak plod najčešće se koristi u svežem obliku, ali i za brojne druge proizvode. Od šljiva se pravi slatko, ukusni pekmezi i džemovi. Koriste se i u sušenom obliku, od njih se prave i vrlo ukusni i zdarvi kompoti. Mogu i da se zamrznu i kasnije koriste za kolače i druge poslastice. Ipak, najbolje ih je jesti u svežem obliku, jer su tako najzdravije.
Tradicionalno, naš narod od ovog voća “peče” i rakiju koja, osim za piće, može da se koristi i kao lek u vidu obloga, kod prehlada ili za masiranje bolnih mesta.
ZDRAV DORUČAK
Za doručak može da se napravi voćni jogurt sa šljivama tako što se u običan jogurt dodaju iseckane i oljuštene šljive i med po želji. A ukoliko sami pečete ražani hleb, u pripremljenu smesu treba dodati i do napola ispečene šljive u rerni. Ovako spremljen ražani hleb je vrlo sladak, ukusan i zdrav.
Pri kupovini šljiva treba voditi računa da su plodovi čvrsti, neoštećeni i da imaju peteljku. Površina treba da bude malo zamagljena, što pokazuje da se sa šljivama dobro postupalo. Imajući na umu da brzo dozrevaju, u frižideru mogu da se čuvaju najviše tri dana.
Šljiva veoma povoljno deluje na organizam kod sledećih bolesti i tegoba: akne, anemija, astma, arteroskleroza, bolesti zuba i usne šupljine, bolesti srca i krvnih sudova, bronhitis, bubuljice, gojaznost, groznica (usled povišene temperature), gubitak pamćenja, depresija, dijabetes, ekcem, zatvor (opstipacija), kašalj, mučnina i povraćanje, neke vrste raka (prevencija i lečenje), nervoza, pad imuniteta, povišeni nivo holesterola, pojava bora na koži, prehlade i grip, problemi sa bubrezima, bešikom i mokraćnim kanalima, problemi sa zglobovima i kičmom, problemi sa nervima, problemi sa crevima i organima za varenje, problemi sa krvnim pritiskom, problemi sa metabolizmom, problemi sa jetrom, protiv starenja, razne infekcija….
Članci su nastali u okviru realizacije projekta „Zdravlje je najbitnije“ koje sufinansira Grad Leskovac a implementira Info Centar Juga. Stavovi izneti u člancima nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
