Koja je razlika između zavisti i ljubomore … i zašto komšiji treba da „crkne krava“? Postoji li bitna razlika?
Kažu da, osoba koja zavidi želi da obezvredi osobu koja ima nešto što ona želi da ima. Osoba koja je ljubomorna se, zapravo, plaši da bi joj neko mogao oduzeti predmet njene ljubavi. Mori je strah da bi neko drugi mogao biti vredniji ljubavi osobe koju ona voli. Osoba koja zavidi želi da obezvredi osobu koja ima nešto što ona želi da ima. Osoba koja je ljubomorna se, zapravo, plaši da bi joj neko mogao oduzeti predmet njene ljubavi. Mori je strah da bi neko drugi mogao biti vredniji ljubavi osobe koju ona voli.
Zavist se ne može izjednačiti ni sa željom da se ima nešto što drugi ima. Bitan element zavisti je upravo ta potreba da se onaj koji ima liši toga na čemu mu zavidimo, da se obezvredi, ponizi … kako bi zavist prestala da razjeda onoga ko zavidi. „Kad nemam ja, nemože da ima ni drugi“ – osnova je osećanja zavisti. Zavidni ljudi su spremni da više energije utroše u uništavanje i obezvređivanje onih koji imaju ono na čemu im zavide, nego u trud da i oni dobiju to na čemu zavide. Da nije toga, jadna krava bi možda i preživela. Možda bi komšija zaradio da kupi sebi kravu, pa bi se domunđavale preko plota, ili bi kupio dve krave, pa da ovaj njemu zavidi…Ovako, ako jadna crkne, ni jedan ni drugi se mesa neće najesti, ali neka, važno je da ni onaj drugi nema.
Izreka „Da komšiji crkne krava“ ukazuje i na to da najčešće i najviše zavidimo onima koji su slični nama, a ipak imaju nešto što mi želimo, a nemamo, ili on ima više od nas. To što ono što želimo ima tamo neki bogati Amerikanac nas ne boli toliko. Mnogo nas više boli ako ima neko ko je sličniji nama, ko živi u sličnijim uslovima, neko iz „našeg sela“…Kako to da mi nemamo nešto, a tako smo slični. Da li to znači, onda, da smo mi manje vredni, manje sposobni…E, to se teško podnosi. Taj koji ima, a nama je sličan, mora da je neki lopov, prevarant, krimos, neko ko je nekom nepravdom došao u situaciju da ima nešto što mi nemamo.
Za Amerikanca je jasno, tamo se lakše zarađuje, bolji su uslovi za sve, za ostvarenje talenta, školovanje, uspeh…Ali, brate, neće valjda da mi „bude prorok ovaj iz mog sela“. Pa da, zato se i kaže da „niko nije prorok u svom selu“. Mnogu ljudi koji su uspeli da se afirmišu u inostranstvu kažu da su u svojoj sredini bili priznati tek tada, nakon međunarodnog priznanja. Do tada je zavist činila da su svi isti, podjednki, osrednji ili nikakvi, jer su „naši“.
Neki tu pojavu zovu i „narcizam malih razlika“. Teško nam je da podnesemo da su oni koji su slični nama u nekim bitnim karkteristikama (nacionalnost, poreklo, region) u nečemu bolji od nas. To izaziva snažnu narcističku povredu i zavist. Mnogo ćemo lakše podneti ako nas na sportskom polju, na primer, poraze Rusi ili Nemci ili Ameri, nego braća Hrvati ili Crnogorci. Onima koji su mnogo iznad nas možemo i da se divimo, ali sličnima koji su bolji ili imaju više…njima uglavnom zavidimo. Zato strada baš ta jadna komšijina krava.
Postoji puno načina da se rešite takvih osoba, negativnih!
Jedan od njih je: Jednostavno recite: „Žao mi je što se tako osećaš.“ Ako je moguće, izađite iz prostorije, potražite svež i čist vazduh. Moguće je da osetite potrebu da se svađate pa čak i pobijete s negativcem. Možda mislite da ste u pravu, da on greši, da ćete se osećati bolje ako dokažete svoj stav. Odvija se, zapravo, borba ega i uma: u najvećem broju slučajeva vi ćete se osećati lošije, a negativac će dobiti novo „ulje na vatru“. Kad osete vaš bes, oni se hrane energijom koja dolazi od vas. To im daje moć, a vi ostajete isceđeni. Povucite se iz svađe, znajući da to ne znači da ste slabi i da ne morate da dokazujete da ste u pravu. Ključno pitanje koje treba da postavite sebi je „da li želim da budem u pravu ili da budem srećan“?
Kristina Ivanović
