Socijalizacija i društveni mediji – Kako su nas tehnologije i društveni mediji zarobili?
U ovoj digitalnoj eri, glavni poremećaj socijalne interakcije su mobilni telefoni. Danas, bez obzira gde idete, naći ćete ljude sa očima pričvršćenim na svojim mobilnim ekranima. Ovaj scenario je prisutan svuda, kada hodate, putujete, prisustvujete nekom razgovoru, idete u restoran, idite na odmor ili samo sedite kod kuće. Umesto da razgovaramo sa ljudima oko nas, odlučićemo se za naš telefon. Proverićemo našu Fejsbuk, viber, aplikacije ka populanim portalima. Umesto da provodimo vreme sa našom porodicom, odlučujemo se za telefonom, tablet, računar. Odite u kafić sa svojim prijateljima, i nakon nekoliko minuta, ljudi će samo uzeti svoje velike telefone i biti zauzeti. Ovo je frustrirajuće za one koji se osećaju izostavljenim jer žele provesti vreme sa svojim prijateljima ili porodicama. Koliko vaših prijatelja odlazi na odmor, ne zbog opuštanja i uživanja u prirodi, već samo da bi kliknuli , uslikali mnogo slika za slanje na društvenim medijima. Ne vrednuju lepotu pejzaža jer ne žive u ovom trenutku i zbog toga neće osetiti osveženje čak i nakon odmora. Oni sakupljaju mnoštvo neverovatnih fotografija za svoje albume na Facebook-u, ali ne uspijevaju stvarati uspomene za sebe – beleži Mrinal Shreshtha.
Broj „Lajka“ postao je novi barometar koji meri sopstvenu vrednost, a ne sadržaj karaktera.
Bez obzira kako se stvarno oseća, većina ljudi u virtuelnom svetu voli da se pretvara da živi zabavan i avanturistički život, iako se oseća šuplje iznutra. Na pitanje zašto? Mrinal pojašnjava-Zbog toga što smo duboko svesni naše pretencioznosti na društvenim medijima, jednostavno ne želimo da je priznamo. Istina je da svi silni lajkovi, komentari, emotikoni i gifovi nikada ne mogu zameniti stvarni osećaj emocija koje doživljavamo u stvarnom životu. Toplina zagrljaja, nežnost ljudskog dodira i udobnost stvarnog društva nikada ne mogu zameniti tehnologijom virtuelnog sveta.
Tehnologije i društveni mediji učinili su ljude tako neosetljivim da oni mogu da se spuste na bilo koji nivo samo za nekoliko lajkova i komentara npr. ljudi snimaju video sa žrtavama neke nesreće ili incidente zlostavljanja, umesto da im pomažu. Gledaoci ne čine ništa za zaustavljanje takvih incidenata, osim što dele ove video zapise i slike na društvenim medijima, izražavajući svoj bol.
Iz dana u dan postajemo ne samo emocionalno već i intelektualno onesposobljeni zbog ovih štetnih efekata društvenih medija. Posednjih godina većina ljudi dobija vesti i informacije o aktuelnim problemima sa Facebook-a, koji apsorbuje informacije i propagira ih bez provere autentičnosti takvih vesti. Studije su pokazale da je količina lažnih vesti koja se distribuira mnogo više od stvarnih priča. Snaga distribucije virusa koju pružaju socijalni mediji često su korišćena za nefarzivne aktivnosti poput stvaranja masovne panike ili podsticanja nasilja lažnom propagandom.
Društveni mediji su platforma za interakciju i koja je prvobitno bila namenjena da olakša interakciju između ljudi ali sada je postala opsesija. Prosečan Amerikanac svakodnevno troši 4,7 sata na telefon i gleda svoj telefon 46 puta u toku dana.