Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 6. januara, obeležavaju Badnji dan – dan tihe pripreme, sabranosti i radosti koja najavljuje Božić, najveći i najradosniji hrišćanski praznik.
Badnji dan u sebi nosi posebnu emociju. To je dan kada se vreme usporava, kada se kuće pune mirisima posta i ognjišta, a porodice okupljaju u očekivanju praznika Hristovog rođenja. Centralni simbol ovog dana je badnjak, običaj duboko ukorenjen u hrišćanskom predanju koje govori da su pastiri doneli hrastove grane kako bi zagrejali pećinu u kojoj se rodio Isus Hrist.
Prema starim običajima, domaćin je ustajao pre zore, dok se mrak još zadržavao nad selom, i zajedno sa sinovima i unucima odlazio u šumu po badnjak. U tišini, bez reči, biralo se zdravo i mlado drvo. Pre nego što bi sekira dotakla stablo, domaćin bi se prekrstio i izgovorio molitvu, pominjući Boga, Božić i porodičnu krsnu slavu.
Badnjak se sekao sa tri snažna udarca, ukoso, sa istočne strane. Ako ne bi pao, nije se ponovo udarao – dovršavao se rukama, s poštovanjem prema drvetu i običaju. Na mestu gde je posečen ostavljao se dar: parče odeće ili polovina pogače koju je domaćica posebno umesila, dok se druga polovina jela na putu kući. Povratak je, za razliku od odlaska, bio ispunjen pesmom – znakom radosti i blagoslova.
Sa prvim mrakom, badnjak se unosio u dom. Domaćin je kucao na vrata i govorio: „Badnjak dolazi u kuću“, a ukućani odgovarali: „Srećno vam Badnje veče“. Domaćica bi badnjak posipala žitom, simbolom plodnosti, zdravlja i blagostanja, dok se slama unosila i rasprostirala po kući, podsećajući na skromne jasle u kojima je Hrist rođen.
Danas su mnogi od ovih običaja pojednostavljeni. Badnjak se retko seče u šumi – najčešće se kupuje na pijacama ili u prodavnicama, ukrašen zrnevljem kukuruza i crvenim trakama. Ipak, njegova simbolika ostaje ista. On i dalje unosi toplinu u domove i podseća da su mir, zajedništvo i ljubav suština praznika.
U vremenu koje se brzo menja, Badnji dan ostaje tih i topao podsetnik na snagu tradicije – na porodično okupljanje, na veru i nadu, i na radost koja se rađa u skromnosti i zajedništvu.
